O analizi

Test koji se koristi za postavljanje dijagnoze celijakije, u sklopu kaskade autoantitela (anti-transglutaminska, anti-endomizijalna, anti-glijadinska i anti-glutenska antitela), kao i za praćenje uspešnosti dijete bez glutena.

Uzorak

Uzorak seruma.

Kada se ispituje?

Određivanje anti-retikulinskih antitela se koristi kod sumnje na intoleranciju na gluten. Antitela na retikulin se određuju u sklopu panela za dijagnozu celeijakije, uz analize: anti-transglutaminska antitela, anti-endomizijalna antitela, anti-glijadinska antitela, anti-gluten antitela.

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

Detaljan opis

Celijačna bolest (Celiac disease-CD) je genetski nasledno autoimuno oboljenje digestivnog trakta i pogađa uglavnom evropsku populaciju. Osobe sa pozitivnom porodičnom anamnezom na celijačnu bolest ili dermatitis hepatiformis imaju povećan rizik od razvijanja ceijačne bolesti.

Celijakiju karakteriše permanentna intolernacija na gluten. Kada se gluten ishranom unese u organizam, imuni sistem pokreće izolovanu inflamatornu reakciju na nivou mukoze tankog creva.

Dijeta bez unosa glutena potpuno zaustavlja imuni odgovor. Od samog početka novog režima ishrane bez glutena, tanko crevo počinje da zaceljuje i nivoi antitela padaju, eventulano potpuno iščezavaju. Međutim, svaki novi unos namirnica koje sadrže gluten izazvaće novi imuni odgovor. Značajna redukcija morbiditeta i mortaliteta je primećena kod pacijenata koji se pridržavaju dijete bez glutena.

Kod pacijenata sa celijakijom primećena su različita autoantitela koja uključuju: antiendomizijalna antitela, antitela na tkivnu transglutaminazu, antitela na glijadin i retikulin, a javljaju se kao deo imunog odgovora. IgA antitela su obično dominantna klasa imunog odgovora, mada se produkuju i antitela klase IgG.

Tkivna transglutaminaza je prvi autoantigen koga EMA antitela prepoznaju kod pacijenata sa celijakijom i smatra se testom prvog nivoa za dijagnozu celijakije.

Retikulinska antitela nisu više deo primarnog panela za postavljanje dijagnoze celijakije, zbog niske osetljivosti i specifičnosti EMA i tTG testova za njega, ali se ipak negde određuju u sklopu kaskade tetova za celijakiju.

Serološki skrining testovi su jedna od najmanje invazivnih opcija za postavljanje dijagnoze CD, i korisni su u trijaži pacijenata kojima je neophodna biopsija od onih kojima nije. Značajno sero-pozitivne osobe najverovatnije imaju razvijenu celijačnu bolest, dijagnoza se mora potvrditi biospijom.