Anti-glatkomišićna antitela su proteini koje produkuje imunski sistem na sopstveni protein aktin. To je protein koji se nalazi u glatko-mišićnim ćelijama ali i drugim tkivima, posebno u jetri. Stvaranje ovih antitela je pojačano u autoimunskom hepatitisu, mada se može javiti i u drugim bolestima jetre, kao što je primarni bilijarni holangitis, ali se kod tih bolesti nalazi niži titar antitela u odnosu na autoimunski hepatitis. Autoimunski hepatitis u 80% slučajeva pogađa žene, a uzroci nastanka su virusne infekcije, upotreba lekova, alkohola, izlaganje otrovima ili bolest može biti nasledna.
Uzorak seruma.
Kod postavljanja diferencijalne dijagnoze autoimunskog hepatitisa.
Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.
Imunski sistem se bori protiv infekcije uz pomoć antitela. Antitela se normalno proizvode kao odgovor na antigene (proteine i strane supstance u organizmu), koji uglavnom odgovaraju infektivnim organizmima. Ponekad antitela identifikuju normalne proteine u organizmu kao infektivne („strane“) i napadnu ih, pokrećući kaskadu inflamacije. Ova antitela se nazivaju autoantitela i izazivaju napad organizma na sopstvene ćelije. Anti-glatko mišićna antitela (engl. smooth muscle antibodies-SMA) su autoantitela koje stvara imunski sistem i ona prepoznaju i napadaju sopstveni aktin, protein glatkih mišićnih ćelija i drugih tkiva.
Produkcija ASMA je povezana sa autoimunskim hepatitisom (52-85 % pacijenata sa ovom dijagnozom ima pozitivna ASMA). Ponekad se mogu sresti u manjem titru u krvi osoba sa primarnom bilijarnom cirozom (kod 22% pacijenata).
Autoimunski hepatitis je oboljenje koje se karakteriše hroničnom imunološkom inflamacijom hepatocita. Ukoliko se ne prepozna i ne leči progredira u cirozu i terminalnu insuficijenciju jetre. Tačna etiologija ovog oboljenja još nije poznata, ali je poznato da se bolest češće javlja kod sredovečnih žena (70-80% slučajeva) i ređe kod starijih muškaraca. Više od 70% obolelih u krvi ima povišena ASMA i antinuklearna antitela (ANA).
Većina ASMA koja se produkuju kod autoimunskog hepatitisa su usmerena na F-aktin. Ova antitela zajedno sa ANA i jetreno-bubrežnim mikrozomalnim antitelima tipa 1 (LKM-1) se koriste za postavljanje diferencijalne dijagnoze autoimunskog hepatitisa.
Saznaj u roku od 4h šta to znači!
Koncentracije ASMA određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Vrednosti ASMA je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Rezultati ovog testa nisu apsolutni dokaz prisustva ili odsustva oboljenja. Rezultate testa će tumačiti lekar zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.
Božena Pavasović, diplomirani farmaceut - medicinski biohemičar
Rođena 1984. godine u Šibeniku. Završila Farmaceutski fakultet u Beogradu, smer medicinski biohemičar. Većinu praktičnih znanja i veština iz oblasti laboratorijske dijagnostike je stekla u Kliničko-biohemijskoj laboratoriji OB Pančevo gde i danas radi. Po prirodi je entuzijasta, optimista, zaljubljenik u putovanja i fotografiju, kojom se i amaterski bavi.