O analizi

Određivanje AST je indikovano prilikom dijagnoze, diferencijacije i praćenja hepatobilijarnih oboljenja, srčanog infarkta ili oštećenja skeletnih mišića.

Uzorak

• Serum,
• Li, Na-heparin,
• K2-EDTA plazma.

Kada se ispituje?

Određivanje AST je indikovano prilikom dijagnoze, diferencijacije i praćenja hepatobilijarnih oboljenja, srčanog infarkta ili oštećenja skeletnih mišića.

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

Detaljan opis

Aspartat aminotransferaza (AST) je enzim koji je prisutan u mnogo ćelija u organizmu, ali je najzastupljeniji u srcu i jetri i, donekle, u bubrezima i mišićima. Kod zdravih osoba nivo AST-a u krvi je nizak. Povišeni serumski nivo ustanovljen je kod bolesti koje uključuju ova tkiva. Kada jetra ili mišići pretrpe traumu, oslobađaju AST u krvotok. Ovo čini AST odličnim markerom za procenu oštećenja jetre.

Jetra je vitalni organ, smeštena na gornjoj desnoj strani abdominalne regije, ispod rebarnog luka. Uključena je u mnogo važnih funkcija u organizmu. Jetra je organ koji metaboliše nutriente u organizmu, stvara žuč, kako bi se svarile masti, produkuje veliki broj funkcionalno bitnih proteina kao što su faktori koagulacije i metaboliše potencijalno toksične supstance u bezopasne, koje organizam može da koristi ili ekskretuje.

Brojna su stanja koja mogu da dovedu do povećanja nivoa AST-a u krvi. Ispitivanje AST je najkorisnije kod: detekcije oštećenja jetre, kao posledice hepatitisa, toksičnog uticaja lekova na jetru, ciroze ili alkoholizma. Hepatobilijarna obolenja, kao što su ciroza, metastatični karcinom i virusni hepatitis takođe povećavaju nivo serumske AST. AST nije specifičan samo za jetru i može biti povišen i u stanjima koja utiču i na druge organe. Nakon infarkta miokarda, serumska AST je povišena i dostiže najviši nivo dva dana nakon napada.

AST se najčešće određuje zajedno sa analitom ALT (alanin aminotransferaza). Oba enzima su prisutna u jetri i njihov porast je povezan sa oštećenjem jetre. Izračunati odnos AST/ALT – De Ritis koeficijent je korisna alatka u diferencijaciji uzroka oštećenja jetre, kao i za potvrdu da li povišeni nivoi potiču iz nekog drugog žarišta (srce, skeletni mišići). De Ritisov koeficijent < 0,1 govori o umerenom oštećenju i vezuje se uglavnom za inflamatorna oboljenja, dok De Ritisov koeficijent > 0,1 govori o teškom oštećenju jetre i potencijalno o nekrozi.

Detektovana su dva izoenzima AST, citoplazmatični i mitohondrijalni. U normalnom serumu javlja se samo citoplazmatični izoenzim, dok je mitohondrijalni, zajedno sa citoplazmatičnim izoenzimom, detektovan u serumu pacijenata sa koronarnim i hepatobilijarnim obolenjima.