Test se koristi za kvantitativno određivanje IgG i IgM antikardiolipiskih antitela. Služi kao pomoć pri određivanju uzroka poremećaja u koagulaciji krvi i ponovljenog pobačaja. Takođe se koristi za evaluaciju antifosfolipidnog sindroma ili neke druge autoimunske bolesti.
Uzorak seruma.
Kod pacijentkinja sa ponovljenim pobačajima, evaluaciji antifosfolipidnog sindroma i drugih autoimunskih bolesti.
Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.
Imunski sistem se bori protiv infekcije uz pomoć antitela. Antitela se normalno proizvode kao odgovor na antigene (proteine i strane supstance u organizmu), koje uglavnom odgovaraju infektivnim organizmima. Ponekad antitela identifikuju normalne proteine u organizmu kao infektivne („strane“) i napadnu ih, pokrećući kaskadu inflamacije. Ova antitela se nazivaju autoantitela i izazivaju napad organizma na sopstvene ćelije. Antikardiolipinska antitela su autoantitela koja napadaju kardiolipin (supstancu koja čini 20% svih lipida unutrašnje membrane mitohondrija). Ova antitela utiču na regulaciju normalne koagulacije krvi.
Kardiolipini i ostali fosfolipidi su lipidne molekule koje igraju važnu ulogu u koagulacionom procesu. Antikardiolipinska antitela vezuju kardiolipine i povezana su sa povećanim rizikom od pojave ponovnih ugrušaka krvi (trombova) u venama i arterijama. Takođe mogu biti povezana sa niskim brojem trombocita (trombocitopenijom), ponavljanim pobačajima (posebno u drugom i trećem trimestru), prevremenim rođenjem deteta i preeklampsijom.
Kardiolipinska antitela predstavljaju najčešća antifosfolipidna antitela, grupu autoantitela povezanih sa povećanom koagulacijom krvi i autoimunskim bolestima kao što je lupus. Ona se često određuju sa drugim antifosfolipidnim antitelima, kao što su:
Kada se kod osobe javi poremećaj u koagulaciji krvi, višestruki pobačaji, pozitivan test na kardiolipinska antitela i/ili druga antifosfolipidna antitela, može se posumnjati na antifosfolipidni sindrom (APS). APS može biti primarni i sekundarni. Sekundarni za razliku od primarnog je u vezi sa autoimunskom bolešću.
Antikardiolipinska antitela se mogu privremeno naći u krvi kod pacijenata sa:
Postoje tri klase antikardiolipinskih antitela: IgG, IgM i IgA. Obično se vrši testiranje na IgG i IgM antitela. Međutim, ako su testovi na ova antitela negativni, a sumnja na prisustvo antikardiolipinskih antitela i dalje postoji, onda se radi test i na IgA antitela.
Ako se antikardiolipinska antitela detektuju u inicijalnom testu, obično se testiranje ponovi nakon 12 nedelja da bi se utvrdilo da li su privremena ili stalna. Ako je osoba sa poznatom autoimunskom bolešću negativna na kardiolipinska antitela, može se ponovo testirati kasnije jer se ova antitela mogu razviti bilo kad u budućnosti.
Antikardiolipinska antitela se određuju i kod osoba koje imaju znake i simptome autoimunske bolesti i imaju pozitivan ANA test. Mogu se određivati kao pomoć pri određivanju specifičnosti VDRL/RPR testa na sifilis. Reagens koji se koristi u ovom testu ima fosfolipide i može izazvati lažno-pozitivne rezultate kod pacijenata sa antikardiolipinskim antitelima.
Saznaj u roku od 4h šta to znači!
Koncentracije IgG i IgM antikardiolipinskih antitela određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Vrednosti je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Rezultati ovog testa nisu apsolutni dokaz prisustva ili odsustva oboljenja. Rezultate testa će tumačiti lekar zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.
Božena Pavasović, diplomirani farmaceut - medicinski biohemičar
Rođena 1984. godine u Šibeniku. Završila Farmaceutski fakultet u Beogradu, smer medicinski biohemičar. Većinu praktičnih znanja i veština iz oblasti laboratorijske dijagnostike je stekla u Kliničko-biohemijskoj laboratoriji OB Pančevo gde i danas radi. Po prirodi je entuzijasta, optimista, zaljubljenik u putovanja i fotografiju, kojom se i amaterski bavi.