Odabrane analize
  • Gde radite analize? nađi najbolju cenu zatvori

Antifosfolipidna antitela IgM

Početna / Antitela

Antifosfolipidna antitela IgM

  • APA
Cena u privatnim laboratorijama za Antifosfolipidna antitela IgM je od 1000 - 2000 din.
  • O analizi

    Antifosfolipidni sindrom je autoimunski poremećaj koga karakteriše hiperkoagulabilnost i prisustvo jedne ili više vrsta antifolipidnih antitela. Antifosfolipidna antitela su grupa autoantitela koje organizam proizvodi na sopstvene komponente, fosfolipide. Fosfolipidi su sastavni deo ćelijskih membrana i trombocita i imaju ulogu u procesu zgrušavanja krvi (koagulaciji). Antifosfolipidna antitela ometaju koagulaciju, povećavaju rizik od formiranja tromba, što može da izazove moždani ili srčani udar. Pojava antifosfolipidnih antitela je udružena sa trombocitopenijom, rizikom za pobačaje, prevremenim porođajem i preeklampsijom kod trudnica.

  • Uzorak

    Uzorak seruma.

  • Kada se ispituje?

    Kod pacijentkinja sa ponovljenim pobačajima, evaluaciji antifosfolipidnog sindroma.

  • Priprema

    Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

  • Detaljan opis

    Imunski sistem se bori protiv infekcije uz pomoć antitela. Antitela se normalno proizvode kao odgovor na antigene (proteine i strane supstance u organizmu), koje uglavnom odgovaraju infektivnim organizmima. Ponekad antitela identifikuju normalne proteine u organizmu kao infektivne („strane“) i napadnu ih, pokrećući kaskadu inflamacije. Ova antitela se nazivaju autoantitela i izazivaju napad organizma na sopstvene ćelije. Antifosfolipidna antitela su heterogena grupa imunoglobulina usmerena protiv proteina plazme koji imaju afinitet za fosfolipide. Ova antitela su heterogena (IgG, IgA, IgM), a najznačajnija antifosfolipidna antitela su:

    • antikardiolipinska (ACA) antitela
    • lupus antikoagulans antitela
    • anti-β2-glikoprotein 1 (β2-GPI) antitela

    Fosfolipidi su strukturne komponente ćelijske membrane i igraju ključnu ulogu u procesu koagulacije krvi. Stoga, produkcija antifosfolipidnih antitela interferira sa procesom koagulacije krvi i povećava rizik od razvoja:

    • krvnih ugrušaka (trombova) u arterijama i venama, koji mogu dovesti do moždanog udara, infarkta miokarda
    • pobačaja (posebno u drugom i trećem trimestru) - tromboze zahvataju i uteroplacentarnu cirkulaciju
    • preveremenog porođaja (pre 34. nedelje gestacije)
    • trombocitopenije

    Umeren do visok titar antifosfolipidnih antitela se često detektuje kod pacijenata sa autoimunskim i ne-autoimunskim bolestima, kao i kod naizgled zdravih osoba. Antifosfolipidna antitela mogu biti:

    • prolazna, najčešće ne dovode do kliničkih manifestacija, mada se u nekim slučajevima mogu razviti tromboze;
    • perzistentna, dovode do kliničkih manifestacija antifosfolipidnog sidroma.

    Ova antitela se mogu naći kod sledećih bolesti:

    • SLE (sistemski eritematozni lupus)
    • reumatoidni artritis
    • sistemska skleroza
    • HIV infekcije
    • mononukleoze
    • rubeole
    • leukemija/limfoma
    • solidnih tumora (kolona i pluća)
    • upotrebe lekova: prokainamida, fenotiazina, oralnih kontraceptiva

    Antifosfolipidni sindrom (APS) karakteriše grupa znakova i simptoma koji su povezani sa povećanim rizikom od razvoja:

    • moždanog udara
      • infarkta miokarda
    • venske tromboze
    • tromboembolije
    • trombocitopenije
    • ponovljenih pobačaja

    Fosfatidilserin fiziološki je relevantniji od kardiolipina u procesu koagulacije krvi, zbog njegovog prisustva u ćelijskoj membrani endotelnih ćelija i trombocita i uloge u koagulaciji krvi. Detekcija antifosfatidilserin antitela u serumu predstavlja preporučen test za dijagnozu antifosfolipidnog sindroma. Pacijenti koji imaju pozitivna i kardiolipinska i fosfatidilholinska antitela u krvi imaju više kliničkih komplikacija nego oni koji imaju pozitivnu samo jednu vrstu antitela.

    Pored kardiolipinskih i fosfatidilserinskih antitela u zavisnosti od znakova i simptoma oboljenja, lekar može zatražiti dodatna testiranja da bi postavio dijagnozu APS:

    • lupus antikoagulantni test - ako osoba ima produženo PTT (parcijalno tromboplastinsko vreme)
    • beta-2-glikoprotein 1 antitela

    Ako se antifosoflipidna antitela detektuju u inicijalnom testu, obično se testiranje ponovi nakon 12 nedelja da bi se utvrdilo da li su privremena ili perzistentna. Ako je osoba sa poznatom autoimunskom bolešću negativna na antifosolipidna antitela, može se ponovo testirati kasnije i ova antitela se mogu razviti bilo kad u budućnosti.

    Antifosfolipidna antitela se određuju i kod osoba koje imaju znake i simptome autoimunske bolesti i imaju pozitivan ANA (antinuklearna antitela) test. Mogu se određivati kao pomoć pri određivanju specifičnoti VDRL/RPR testa na sifilis. Reagens koji se koristi u ovom testu ima fosfolipide i može izazvati lažno-pozitivne rezultate kod pacijenata sa antifosfolipidnim antitelima.

    • Tvoji rezultati su van referentnih vrednosti?

    Saznaj u roku od 4h šta to znači!

    Pokreni tumačenje laboratorijskih nalaza
    Napomena

    Koncentracije antifosfolipidnih antitela određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Vrednosti je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Rezultati ovog testa nisu apsolutni dokaz prisustva ili odsustva oboljenja. Rezultate testa će tumačiti lekar zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.

      Literatura
    1. (Reviewed 2016 March 21). Antiphospholipid syndrome. Lupus Foundation of America. Available online at http://www.lupus.org/answers/entry/antiphospholipid-syndrome. Accessed 2/15/2017.
    2. Berg, T. (Updated 2015 April 15). Antiphospholipid syndrome and pregnancy. Medscape. Available online at http://emedicine.medscape.com/article/261691-overview. Accessed 2/15/2017.
    3. Movva, S. (Updated 2016 July 1). Antiphospholipid syndrome workup. Medscape. Available online at http://emedicine.medscape.com/article/333221-workup. Accessed 2/15/2017.
    4. Moake, J. (Revised 2016 September) Antiphospholipid antibody syndrome. Merck Manual Professional Version. Available online at http://www.merckmanuals.com/professional/hematology-and-oncology/thrombotic-disorders/antiphospholipid-antibody-syndrome-aps. Accessed 2/15/2017.
    5. (© 2016) Antiphospholipid antibodies. The Johns Hopkins Lupus Center. Available online at https://www.hopkinslupus.org/lupus-tests/antiphospholipid-antibodies/. Accessed 2/15/2017.
    6. (Updated 2016 December). Antiphospholipid syndrome – APS. ARUP. Available online at http://www.arupconsult.com/Topics/APS.html?client_ID=LTD. Accessed 2/15/2017.
    7. Fraser, M. and Taylor, W. (© 2016) Antiphospholipid antibody. The University of Rochester Medical Center. Available online at: https://www.urmc.rochester.edu/encyclopedia/content.aspx?contenttypeid=167&contentid=antiphospholipid_antibody. Accessed 2/15/2017.
    8. Gomez, C. et. al. Evaluation of three point-of-care tests for detection of toxoplasma immunoglobulin IgG and IgM in the United States: proof of concept and challenges. Open Forum Infect Dis 2018; 5(10).
    9. Bertolaccini ML, et al. 14th International Congress on Antiphospholipid Antibodies Task Force. Report on antiphospholipid syndrome laboratory diagnostics. Autoimmun Rev 2014;13(9):917-930.
    10. Tripodi A. Laboratory testing for lupus anticoagulants: A review of issues affecting results. Clin Chem 2007; 53:9, 1629-1635.

Božena Pavasović, diplomirani farmaceut - medicinski biohemičar

Rođena 1984. godine u Šibeniku. Završila Farmaceutski fakultet u Beogradu, smer medicinski biohemičar. Većinu praktičnih znanja i veština iz oblasti laboratorijske dijagnostike je stekla u Kliničko-biohemijskoj laboratoriji OB Pančevo gde i danas radi. Po prirodi je entuzijasta, optimista, zaljubljenik u putovanja i fotografiju, kojom se i amaterski bavi.