O analizi

Analiza za praćenje acido-baznog statusa uz analizu ostalih elektrolita koji su deo ovog homeostatskog mehanizma.

Uzorak

Serum. Plazma.

Kada se ispituje?

Ispitivanje bikarbonata je indikovano kod sumnje na postojanje poremećaja acido-baznog statusa.

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

Detaljan opis

Bikarbonati predstavljaju baznu i vitalnu komponentu pH puferskog sistema ljudskog organizma, koja u konjukciji sa ostalim elektrolitima i proteinima doprinosi očuvanju acido bazne homeostaze organizma. 70-75% CO2 u organizmu se konvertuje u ugljenu kiselinu (H2CO3), koja se brzo pretvara u bikarbonate.

Sa ugljenom kiselinom kao centralnim intermedijerom konverzije, bikarbonati u konjukciji sa vodom, hidrogen jonima i CO2, formiraju puferski sistem, koji se održava u rastvornom ekvilibrijumu neophodnom da pravovremeno koriguje pH promene u oba smera (kiselom i baznom). Ovo je značajno kod očuvanja tkiva na nivou centralnog nervnog sistema, gde promene izvan granica u bilo kom smeru (kiselom ili baznom) imaju ozbiljne posledice po život.

Bikarbonati imaju značajnu ulogu u digestivnom sistemu. Podižu nivo pH u želucu, nakon što jako kiseli digestivni sokovi završe sa procesom varenja hrane. Bikarbonati takođe deluju tako što na nivou tankog creva regulišu pH. Oslobađaju se iz pankreasa kao odgovor na sekretin, kako bi se neutralisao kiseli sadržaj na prelasku iz želuca u duodenum.

Bikarbonati su druga najveća frakcija anjona u plazmi. U ovu frakciju uključeni su joni bikarbonata (HCO3-) i karbonata (CO32-), kao i karbamino jedinjenja. Pri fiziološkom pH krvi, koncentracija karbonata iznosi 1/1000 bikarbonata. Karbamino jedinjenja su takođe prisutna, ali u vrlo malim količinama.

Objavljeno je nekoliko različitih metoda za određivanje bikarbonata u serumu i plazmi. U većini ovih postupaka koristi se acidifikacija uzorka i konverzija svih oblika do CO2 gasa. Količina formiranog gasa meri se manometrijskim ili volumetrijskim spravama, jonselektivnim elektrodama ili spektrofotometrijskim tehnikama. Ove metode su vremenski duge, orijentisane ka tehnici i/ili zahtevaju specijalnu opremu. Opisane su i enzimske procedure u kojima se koristi fosfoenolpiruvat karboksilaza (PEPC).

Sadržaj bikarbonata u serumu i plazmi je značajan indikator disperzije elektrolita i deficita anjona. Zajedno sa određivanjem pH, merenja bikarbonata se koriste u dijagnostici i lečenju potencijalno ozbiljnih poremećaja povezanih sa acido-baznom neravnotežom u respiratornom i metaboličkom sistemu.

Hiperkapnija je termin koji opisuje stanje sa prekomernom količinom CO2 u krvi. Izmenjena eliminacija CO2 se odražava abnormalnostima na nivou disanja, respiratornih mišića i funckije pluća.

Eliminacija CO2 preko pluća uključuje alveolarnu ventilaciju ali ne i ventilaciju mrtve zapremine. Učešće ovih zapremina je opisano odnosom mrtve zapremine i ukupne zapremine pluća po udisaju, takozvanim VT (tidal volume) - volumenom pri spontanom udisaju bez napora. VT je normalno < 0,30. Ovi i drugi aspekti plućne razmene gasova, ventilacija i njene posledice su opisane kao parcijalni arterijski pritisak CO2 (PaCO2), sastavni deo arterijskih gasova u krvi.