O analizi

Komponenta komplementa C4, zajedno sa komponentom C3, predstavlja najznačajniji protein u sistemu komplementa. Test se koristi za određivanje koncentracije ili aktivnosti C4 proteina u krvi kao markera statusa imuniteta, tj. za detekciju i praćenje uzroka učestalih infekcija, autoimunskih ili nekih drugih sistemskih bolesti.

Uzorak

Serum, plazma.

Kada se ispituje?

Ispitivanje C4 značajno je u proceni imunskog sistema osobe, tačnije utvrđivanje viška ili manjka ovog proteina komplementa osnova je u dijagnostici i praćenju različitih bolesti i stanja.

Najčešći razlozi za ispitivanje ovog parametra uključuju:

• dijagnostiku i praćenje aktivnosti različitih autoimunskih bolesti, poput SLE, naslednog ili stečenog angioedema, reumatoidnog artritisa, autoimunske hemolitičke anemije
• imunodeficijenciju povezanu sa rekurentnim infekcijama respiratornog i digestivnog sistema organa
• hronične infekcije i hronična zapaljenska stanja, bolesti jetre i bubrega

Svako neobjašnjivo zapaljenje, otok, crvenilo kože i sluznica, osip karakterističnog tipa, pojava čireva u ustima ili nosu, umor, poremećaj u radu bubrega iIi jetre mogu biti povezani sa poremećenim vrednostima u koncentraciji ili aktivnosti proteina komplementa.

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

Detaljan opis

Proteini komplementa predstavljaju posebnu grupu proteina u cirkulaciji koja se sintetiše dominantno u jetri, ali i u nekim ćelijama slezine i nekim leukocitima. Igraju značajnu ulogu u odbrani organizma od patogena (bakterije, virusi, strana tela, neki lekovi) i unutrašnjih uzročnika bolesti i u odvijanju zapaljenskih procesa u organizmu. Komplement je sastavni deo urođenog imuniteta i igra važnu ulogu u humoralnom imunitetu osobe zajedno sa imunoglobulinima, gde pomaže odstranjivanje kompleksa antigen-antitelo. Sistem komplementa čini oko 30 cirkulišućih i još toliko membranskih i regulatornih proteina koji deluju zajedno u imunskim i zapaljenskim procesima, kaskadno se aktivirajući sa osnovnim ciljem da se prepozna, neutrališe, uništi i ukloni patogen. Sistem komplementa, za razliku od ćelijskog imuniteta, nema “memoriju” o prethodnim infekcijama ili zapaljenskim stanjima u organizmu, pa ima neselektivno dejstvo. Sistem komplementa deluje proinflamatorno u organizmu. Aktivacija ovog puta imuniteta može biti različita:

• klasično
• alternativno
• lektinskim putem

Komplement se uvek uključuje u imunsku reakciju bez obzira da li je sintetisani Ig (antitelo) uperen protiv stranog patogena ili protiv samog organizma kao što je to slučaj sa stvaranjem autoantitela. Zato se smatra važnim posrednikom u nastanku različitih autoimunskih bolesti. Deficijencije u komponentama komplementa, bile one u koncentraciji ili njihovoj aktivnosti, vode ka neregulisanim i patološkim zapaljenjima u organizmu i neodgovarajućem imunskom odgovoru na uzročnike bolesti.

ovde ide grafik

Postoji devet najznačajnijih proteina komplementa obeleženih od C1 do C9. Njih aktiviraju određene supstance koje se stvaraju u krvi pošto patogen uđe u organizam ili otpočne imunska reakcija posredovana antitelima, a nadalje se komponente komplementa kaskadno aktiviraju i nastaju proteinski kompleksi koji su nosioci borbe protiv uzročnika zapaljenja, infekcija, protiv stranih tkiva i tela (transplantati), mrtvih ćelijskih ostataka i izmenjenih ćelija domaćina. Stvaranje proteina komplementa počinje od trećeg meseca intrauterinog razvoja ploda, a na rođenju iznosi oko 15% vrednosti kod odraslih osoba.

Komponenta komplementa C4, zajedno sa komponentom C3, predstavlja najznačajniji protein u sistemu komplementa. Važan je deo klasičnog i alternativnog aktivirajućeg puta komplementa sa ciljem da se:

• promoviše zapaljenje (povećana propustljivost krvnih sudova, edem)
• obeleži imunski kompleks koji je potrebno ukloniti iz cirkulacije i tkiva
• podstakne ubijanje stranih ćelija liziranjem i fagocitozom
• privuku leukociti i druge imunske ćelije na mesto povrede i ulaza patogena u organizam
• ukloni uzročnik infekcije