Test se koristi za određivanje koncentracije folne kiseline u serumu. Služi za praćenje nedostatka folne kiseline i dijagnozu makrocitne (megaloblastne) anemije. Makrocitna anemija se odlikuje smanjenjem broja eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), veoma velikim sadržajem hemoglobina u neuobičajeno velikim eritrocitima.
Serum
Folna kiselina se određuje kada se posumnja na nedostatak ovog vitamina, zajedno sa ostalim testovima uz kliničku sliku za postavljanje dijagnoze megaloblastne anemije, kao i za praćenje terapijskog efekta.
Uzorak krvi uzimati ujutru nakon noćnog gladovanja, 12 sati posle poslednjeg obroka.Pre vađenja krvi ne uzimati suplemente folne kiseline i vitamina B12, jer mogu uticati na lažno povišene vrednosti, tj. mogu dovesti do maskiranja nedostatka folne kiseline.
Folna kiselina je veoma rasprostranjena u prirodi, naročito u lišću biljaka, te otuda i njeno ime (latinski folium-list). Nalazi se u namirnicama biljnog porekla (listovima zelenog povrća, spanać, blitva, grašak…) kao i u namirnicama životinjskog porekla (kvasac, jetra). Folna kiselina se sintetiše i pomoću bakterija u intestinalnom traktu.
Vitamin B9 spada u grupu hidrosolubilnih B vitamina tj. vitamina rastvorljivih u vodi. Derivat je pteroinske kiseline (pteridin i para-amino-benzojeva kiselina) za koju je vezan jedan ili više molekula glutaminske kiseline. Nazivaju se zbog toga pteroilglutamatima (PGA). Biološki aktivne forme folne kiseline su: DHF-dihidrofolna kiselina i THF-tetrahidrofolna kiselina. U serumu su prisutne različite forme folne kiseline, a glavna forma je 5-MTHF (5-metiltetrahidrofolat).
Nakon unosa namirnica koje sadrže folnu kiselinu, u intestinalnoj mukozi dolazi do prelaska poliglutamata iz hrane u monoglutamate, uz pomoć enzima. Apsorpcija se vrši pomoću dva transportna nosača, koji se razlikuju u kapacitetima tj. u zavisnosti od toga da li prenose niske ili visoke količine folne kiseline. Nakon apsorpcije u enterocite, deo folata se redukuje uz pomoć enzima tetrahidrofolat-reduktaze.
Metilacijom nastaje 5-MTHF (5-metiltetrahidrofolat), koji prelazi u cirkulaciju. U cirkulaciji folna kiselina se transportuje tako što se veže ili za albumin ili za FBP (folat vezujući protein). Ulazak folne kiseline u ćelije bubrega, placente ili horoidnog pleksusa omogućen je vezivanjem za specifične receptore i nosače.
Nakon ulaska u ćeliju 5-MTHF se demetilira i nastali poliglutamatni oblik ne može da prođe ćelijsku membranu, što sprečava ponovni prelazak u cirkulaciju. Da bi ponovo prešao u cirkulaciju mora ponovo da se nagradi monoglutamatna forma, dejstvom enzima.
Depoi folne kiseline u organizmu su:
Folna kiselina učestvuje kao kofaktor u mnogim metaboličkim reakcijama. Ovi koenzimi učestvuju u metabolizmu aminokiselina:
Najvažnija uloga je što učestvuju u sintezi purina i pirimidina, koji ulaze u sastav nukleinskih kiselina, što dovodi do rasta i reprodukcije ćelija. Takođe, ovi koenzimi učestvuju i u sintezi fosfolipida (holina).
U metaboličkim reakcijama učestvuje i vitamin B12, koji ispoljava sinergistički efekat sa folnom kiselinom. U slučaju nedostatka vitamina B12, 5-MTHF je metabolički neaktivan. Sniženje 5-MTHF u ćeliji dovodi do poremećaja u sintezi DNK i formiranju eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), što je uzrok nastanka megaloblastne anemije.
Folna kiselina učestvuje u metabolizmu homocisteina, a nedostatak folne kiseline dovodi do povišenog nivoa homocisteina u krvi, koji je jedan od faktora rizika za nastanak koronarnih arterijskih bolesti, infarkta miokarda, kao i moždanog udara.
U trudnoći se preporučuju suplementi folne kiseline, jer trudnice imaju povećanu potrebu za folnom kiselinom.
Nedostatak može dovesti do zaostalog rasta, razvoja fetusa i defekta neuralne tube (spina bifida). Folna kiselina je neophodna za funkciju nervnog sistema. Povećan unos folne kiseline se preporučuje i u periodu pre planirane trudnoće, kao i u periodu laktacije.
Bioraspoloživost folne kiseline iz hrane je 50% u odnosu na bioraspoloživost iz tableta.
Saznaj u roku od 4h šta to znači!
Koncentracije folne kiseline određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Vrednosti folne kiseline je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Rezultati ovog testa nisu apsolutni dokaz prisustva ili odsustva oboljenja. Rezultate testa će tumačiti lekar zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima, kliničkom slikom pacijenta i istorijom bolesti.
Preporuka je da se ne koristi hemoliziran uzorak.
Biološki činioci koji utiču na rezultat su: dnevni ritam, godišnje doba, vegetarijanska dijeta, pušenje, etanol, malnutricija.
Lekovi koji utiču na rezultat su: antikonvulzivi, aspirin, estrogeni, oralni kontraceptivi, antacidi. Na apsorpciju folne kiseline utiče i pH u intestinalnom traktu, a porast pH vrednosti usled korišćenja lekova koji inhibiraju protonsku pumpu (antacidi, bikarbonati) može dovesti do smanjene apsorpcije folne kiseline.
Jelena Kotur Stevuljević, Dr sc., redovni profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu
Rođena 1969. godine u Smederevu. Diplomirala, a kasnije odbranila magistarski i doktorski rad na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti medicinske biohemije. Na Katedri za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta je zaposlena od 1996, a od 2018. i kao redovni profesor. Dobitnik je brojnih stipendija i nagrada, a 2020. godine se našla na listi 2% najuticajnijih naučnika u svetu baziranoj na standardizovanoj metrici citiranja svih naučnika i naučnih disciplina koju je objavio Univerzitet Stanford. Centralna tema njenih istraživanja je razvoj analitike za kvantifikaciju oksidativnog stresa u biološkim tečnostima. Recezent svih tekstova na ovim stranicama.