Odabrane analize
  • Gde radite analize? nađi najbolju cenu zatvori

Neorganski fosfor

Početna / Mikroelementi

Neorganski fosfor

  • P
  • O analizi

    Analiza koja se određuje, zajedno sa kalcijumom i drugim parametrima, za postavljanje dijagnoze osteoporoze/osteomalacije.

  • Uzorak

    Serum. Plazma. Urin, 24h urin.

  • Kada se ispituje?

    Ispitivanje fosfata je indikovano kod sumnje na postojanje osteoporoze/osteomalacije, na prisustvo promena na kostima (metastaze).

  • Priprema

    Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

  • Detaljan opis

    Oko 88% fosfora u organizmu nalazi se u kostima u obliku kalcijum fosfata kao apatit Ca2+[Ca (PO4)2]32-. Ostali deo uključen je u intermedijalni metabolizam ugljenih hidrata ili se nalazi u fiziološki važnim supstancama kao što su fosfolipidi, nukleinske kiseline i ATP. Fosfor se javlja u krvi u obliku neorganskog fosfata i u organski vezanoj fosfornoj kiselini. Mala količina ekstracelularnog organskog fosfora skoro isključivo se nalazi u obliku fosfolipida. Serum sadrži između 2,5 i 4,5 mg/dl neorganskog fosfata (frakcija koja se određuje biohemijskim testovima). Koncentracije serumskog fosfata variraju u zavisnosti od unete hrane i varijacija u sekreciji hormona, kao što je paratiroidni hormon (PTH).

    Odnos fosfata prema kalcijumu iz krvi iznosi 6:10. Povećanje vrednosti fosfora izaziva smanjenje nivoa kalcijuma. Na mehanizam utiču interakcije između parathormona i vitamina D. Hipoparatiroidizam, intoksikacija vitaminom D i renalna insuficijencija sa smanjenom glomelularnom filtracijom fosfata izazivaju porast koncentracije fosfata, hiperfosfatemije. Hipofosfatemija se javlja kod rahitisa, hiperparatiroidizma i Fanconi sindroma.

    Metoda za određivanje neorganskog fosfora zasnovana je na formiranju amonijum fosfomolibdata koji se redukuje do molibdenskog plavog. Problemi vezani za stabilnost reagensa često se javljaju kod ove metode. Ova metoda podrazumeva reakciju fosfata sa amonijum molibdatom i formiranje amonijum fosfomolibdata bez redukcije. Dodatak akceleratora pojačava brzinu reakcije, a poželjna je Sp uzorka koja daje mnogo preciznije rezultate.

    • Snižene vrednosti

    Snižene vrednosti fosfata u plazmi se vezuju pre svega za poremećaje koje prati:

    • deficijencija vitamina D,
    • u stanju primarnog i sekundarnog hiperparatireoidizma,
    • kod određenih bubrežnih oboljenja (Fanconi sindrom, renalna tubularna acidoza),
    • glukokortikoidi i parathormon vrše mobilizaciju fosfata iz kostiju i povećavaju njihovu sekreciju preko bubrega,
    • antacidi, diuretici i dugotrajna terapija steroidima dovode do značajne hipofosfatemije.

    Znaci i simptomi nedostatka fosfata u organizmu mogu se manifestovati u okviru neuromuskularnog, neuropsihijatrijskog, gastrointestinalnog, skeletnog i kardiopulmonarnog sistema. Manifestacije hipofosfatemije nastaju kod serumskih nivoa < 1,0 mg/dl. Ozbiljna hipofosfatemija se sreće kod starijih pacijenata i kod pacijenata koji su na postoperativnom oporavku.

    Povišene vrednosti

    Povišene vrednosti fosfata u krvi se javljaju kod:

    • dece koja se razvijaju i rastu,
    • dehidratacije,
    • vežbanja,
    • stanja hipovolemije,
    • akromegalije,
    • hipoparatireoidizma,
    • pseudohiperparatireoidizma,
    • metastaza kostiju,
    • hipervitaminoza vitaminom D,
    • sarkoidoze,
    • bolesti jetre (portalna ciroza),
    • nakon reanimacije,
    • plućne embolije,
    • zatajenja rada bubrega,
    • dijabetes melitusa sa ketozom.

    Iako se akumulacija fosfata očekuje u progresiji renalne bolesti, hiperfosfatemija nije karakteristična za početne stadijume oštećenja bubrega. Hiperfosfatemija se javlja tek nakon što funkcija bubrega opadne na otprilike 25% u odnosu na normalnu funkciju. Osteitis fibrosa kod pacijenata sa uremijskim sindromom, se povezuje sa hiperfosfatemijom kao posledicom prekomernog remodelovanja kostiju.

    Napomena

    Koncentracije fosfata određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Vrednosti fosfata je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Nemojte interpretirati rezultate testa kao apsolutni dijagnostički dokaz. Rezultate testa interpretirajte zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.

      Literatura
    1. Tietz Textbook of Clinical Chemistry. Edited by CA Burtis, ER Ashwood. WB Saunders Company, Philadelphia, PA, 1994
    2. Smith AF, Beckett GJ, Walker SW, Rae PWH, eds. Lecture notes on clinical biochemisty, 6th ed.Oxford: Blackwell Science,1998:75pp.
    3. Endres DB, Rude RK. Mineral and bone metabolism. In: Burtis CA, Ashwood ER, eds. Tietz textbook of clinical chemistry. Philadelphia: WB Saunders Company, 1999;1406-1441.
    4. Fraser D, Jones G, Kooh SW, Radde IC. Calcium and phosphate metabolism. In: Tietz NW, ed. Fundamentals of clinical chemistry. Philadelphia:WB Saunders Company, 1987:706pp.
    5. Thomas L. Phosphate. In: Thomas L, ed. Clinical laboratory diagnostics. Use and assessment of clinical laboratory results. Frankfurt/Main: TH-Books Verlagsgesellschaft, 1998:241-247.
    6. Daly JA, Ertingshausen G. Direct method for determining inorganic phosphate in serum with the “CentrifiChem”. Clin Chem 1972;18(3):263-5.

Kristina Sopić, diplomirani farmaceut - medicinski biohemičar

Rođena u Beogradu, gde je i diplomirala na Farmaceutskom fakultetu, na smeru Medicinska biohemija. Primenjivala stečena znanja i praksu na različite poslove iz oblasti medicinske biohemije, a trenutno je konsultant u maloj privatnoj firmi, koja snabdeva laboratorije ELISA reagensima, naučnim činjenicama i praktičnim savetima. Organizator je poslovanja oftalmološke ordinacije i optike u Beogradu. Zauvek rukovođena idejom o boljem i konstruktivnijem svetu, gde reč nešto znači, a sram nije izgubio svoju osnovnu ulogu.