O analizi

Prostata specifični antigen (PSA) je glikoprotein čija je fiziološka uloga da razlaže proteine semene tečnosti. Povišene koncentracije PSA u serumu ukazuju na oboljenja prostate (prostatitis, benigna hiperplazija ili karcinom prostate). PSA se nalazi i u parauretralnim i analnim žlezdama, kao i u tkivu dojke tako da se i u krvi žena može naći nizak nivo ovog proteina. Određivanje PSA je najvažnije u praćenju efekata i efikasnosti terapije kod pacijenata sa kancerom prostate. Zapaljenje ili povreda prostate mogu dovesti do povećanja PSA.

Uzorak

Serum.

Kada se ispituje?

PSA je tumor marker koji se koristi za dijagnozu kancera prostate (u kombinaciji sa rektalnim pregledom i imidžing tehnikama), za praćenje efekata primenjene terapije kao i za otkrivanje ponovne aktivacije tumora nakon primene terapije.

Određivanje koncentracije ukupnog PSA se inicijalno primenjuje kod osoba sa simptomima kancera prostate kao što su otežano, bolno i/ili učestalo mokrenje, bol u leđima ili karlici. Zatim tokom tretmana kancera prostate i u određenim intervalima nakon završene terapije kancera prostate.

Početni nalaz povišenih vrednosti PSA u krvi treba potvrditi još jednom analizom krvi, nakon 6 nedelja do 3 meseca. Čest je slučaj povećanih koncentracija PSA u krvi kao posledica infekcije prostate zbog čega lekar nekada propisuje antibiotik, kada postoje indicije da se radi o infekciji, a zatim nakon završene terapije ponavlja analizu.

Slobodni PSA (free PSA) se određuje kod osoba kod kojih se utvrdi umereno povećanje ukupnog PSA (4-10 μg/L).

Određivanje koncentracije PSA se ne može koristiti za skrining opšte populacije muškaraca na kancer prostate niti za rano otkrivanje kancera prostate jer je specifičniji za samo tkivo prostate a manje za sam kancer prostate. Ovo se posebno odnosi na muškarce starije od 70 godina jer je ovaj tip kancera sporo-napredujući i retko dovodi do ozbiljnijih problema tokom prvih 10 godina. Osim toga smatra se da su za ove osobe mnogo štetnije posledice dijagnostičkih i terapijskih procedura koje slede nakon nalaza povišenih PSA vrednosti u krvi.

Prema najnovijim preporukama internacionalnih eksperata objavljenim 2018.g. u naučnom časopisu British Medical Journal ne preporučuje se skrining muškarcima starosti 55 – 59 godina, osim ako nemaju istoriju kancera prostate u porodici ili su afričkog porekla ili lošijeg socio-ekonomskog statusa. Međutim, Američka komisija za prevenciju bolesti preporučuje da lekari opšte prakse informišu pacijenta o mogućnosti da se ovaj test uradi sa ciljem skrininga na kancer prostate.

Priprema

Nekoliko nedelja posle rektalnog pregleda prostate ne treba vaditi krv za ovu analizu jer će koncentracije PSA biti lažno povećane.

• 24h pre vađenja krvi izbegavati ejakulaciju jer se tada povećava koncentracija PSA u krvi
• izbegavati i intenzivnu fizičku aktivnost kao što je vožnja bicikla
• zbegavati uzimanje multivitamina ili dijetarnih suplemenata koji sadrže biotin (vitamin B7), i obično se nalaze u suplementima za poboljšanje kvaliteta kose, kože i noktiju.

Vidljiva hemoliza i hiperbilirubinemija značajno utiču, pa je takav uzorak neprihvatljiv za određivanje PSA. Lipemija ne utiče na određivanje.

Neophodan je podatak o godinama pacijenta.

Detaljan opis

Prostata specifični antigen (PSA) je jednolančani glikoprotein (7% čine ugljeni hidrati), molekulske težine 28 430 Da, koji ima aktivnost enzima serin-proteaze. Spada u familiju kalikreina, enzima serin-proteaza koji se nalaze u različitim tkivima:

• prostata,
• dojka,
• jajnik i testis,
• štitna žlezda,
• pljuvačne žlezde,
• pluća,
• dušnik

Osim toga PSA se nalazi u relativno visokoj koncentraciji u aspiratu tečnosti bradavice dojke, tečnosti ciste dojke, mleku, amnionskoj tečnosti i ektraktima tumora. Prisustvo ovog proteina u pomenutim telesnim tečnostima ukazuje na određenu biološku funkciju u tkivu dojke kao i na moguću ulogu u fetalnom razvoju, međutim ove uloge još uvek nisu u potpunosti objašnjene.

U cirkulaciji ovaj protein postoji u dva oblika:

• većim delom je kompleksiran sa enzimima inhibitorima proteaza (α1-antihimotripsinom i α2-makroglobulinom)
• manjim delom je slobodan (slobodan PSA, engl. free PSA).

Većina metoda za određivanje koncentracije PSA meri slobodni oblik i oblik kompleksiran sa antihimotripsinom, dok se kompleks PSA-makroglobulin ne može određivati zbog sternih smetnji. PSA proizvode epitelne ćelije acinusa i duktusa prostate, odakle se izlučuje u lumen duktusa. U semenoj tečnosti PSA razlaže proteine seminalnih vezikula na nekoliko manjih proteinskih molekula, kao deo procesa rastvaranja seminalnog koaguluma i prevođenja u tečno stanje. PSA ima proteolitičku aktivnost sličnu himotripsinu i tripsinu, a takođe i sposobnost autodigestije. Polu-život PSA u cirkulaciji je od 22-33h, što je relativno dug polu-život pa je potrebno 2-3 nedelje da se koncentracija PSA značajno smanji nakon određenih dijagnostičkih i terapijskih procedura vezanih za prostatu. Stanja kao što su zapaljenje prostate i benigna hiperplazija prostate mogu da povećaju koncentraciju PSA u krvi. Rektalni pregled prostate kod nekih osoba može da dovede do dvostukog povećanja koncentracije PSA u krvi nakon pregleda, pa o tome treba razmišljati prilikom tumačenja rezultata.

Problem kod dijagnoze kancera prostate na osnovu koncentracije PSA u krvi je u tome što se koncentracije PSA u krvi kod osoba sa benignom hiperplazijom prostate i kancerom prostate u određenoj meri preklapaju, pa za oblast koncentracija 4-10 μg/L (“siva zona dijagnostike”) nije moguće utvrditi da li se radi o benignoj ili malignoj bolesti. U ovoj oblasti koncentracija PSA u krvi nije moguće uspostaviti cut-off vrednost iznad koje bi biopsija prostate, kao invazivna i bolna procedura, bila neophodna. Zbog toga se osim ukupnog PSA određuje i slobodni PSA (free PSA) čija se koncentracija smanjuje kod malignog oblika bolesti. Koncentracija ukupnog PSA < 2μg/L označavaju malu verovatnoću za kancer prostate kod asimptomatske muške osobe. Procenat slobodnog PSA < 25% uz koncentraciju ukupnog PSA 4-10 μg/L ukazuje na veću verovatnoću za malignu bolest. Koncentracije ukupnog PSA > 10 μg/L ukazuju na veliku verovatnoću za malignu bolest prostate.

U tabeli je prikazana verovatnoća za utvrđivanje kancera prostate biopsijom prema procentu slobodnog PSA u odnosu na ukupni PSA u krvi i to kod različitih starosnih grupa pacijenata.

Treba napomenuti da se kod 20% muškaraca sa negativnom biopsijom na kancer prostate ipak utvrdi postojanje kancera.