Test se koristi za kvantitativno određivanje gvožđa u humanom serumu ili plazmi u cilju postavljanja dijagnoze i praćenja terapije anemije usled deficijencije gvožđa, preteranog nakupljanja gvožđa i kao pomoć u razlikovanju različitih tipova anemija.
U humanom serumu ili plazmi (antikoagulans: litijum heparin).
Ispitivanje statusa gvožđa u serumu je potrebno kao dopuna, kada rezultati kompletne krvne slike pokazuju da su koncentracija hemoglobina i vrednost hematokrita veoma niske i da su crvena krvna zrnca manja i bleđa od normalnih (mikrocitna i hipohromna), što ukazuje na anemiju usled nedostatka gvožđa, iako se drugi klinički simptomi možda još nisu razvili.
Lekar može zatražiti određivanje statusa gvožđa i kada osoba razvije znake i simptome anemije ili hemohromatoze. Simptomi anemije su najčešće:
Ukoliko se ne leči simptomi se pogoršavaju i uključuju:
Simptomi i znaci preteranog nakupljanja gvožđa mogu biti:
Kod nelečene uznapredovale bolesti može doći do:
Preporučuje se da se krv vadi ujutro nakon 12 sati gladovanja, dozvoljeno je uzeti samo pola čaše vode. Poželjno je pratiti uputstva lekara i/ili laboratorije koja vrši test.
Gvožđe je esencijalni mineral koji je, između ostalog, neophodan za proizvodnju zdravih crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). U eritrocitima, gvožđe se nalazi u sastavu hemoglobina, proteina koji je odgovoran za transport kiseonika od pluća ka drugim delovima tela. Nakon što se unese hranom ili suplementima, gvožđe se apsorbuje u duodenumu. Zbog učešća u redoks reakcijama, gvožđe predstavlja veoma toksičan oligoelement, tako da se u organizmu nikada ne nalazi slobodno, već je vezano za proteine. Nakon apsorpcije, gvožđe se kroz cirkulaciju transportuje vezano za protein transferin, a odatle se najveći deo koristi za ugradnju u hemoglobin. Ostatak se skladišti u tkivima u obliku feritina ili hemosiderina, a male količine se još koriste za sintezu drugih proteina kao što su mioglobin i neki enzimi. Feritin je glavni depo oblik gvožđa, a u slučaju velikog viška gvožđa, veći deo feritina se pretvara u hemosiderin. Hemosiderin sadrži veću količinu gvožđa, i odatle je njegova mobilizacija mnogo sporija. S obzirom na to da ne postoji fiziološki put izlučivanja gvožđa iz organizma, apsorpcija gvožđa mora da odgovara njegovim gubicima deskvamacijom crevnog i kožnog epitela, znojenjem i menstrualnim krvarenjem. Kod zdravih osoba se dnevno apsorbuje i izluči oko 1-2 mg gvožđa.
Kada je količina gvožđa nedovoljna da zadovolji potrebe organizma, koncentracija gvožđa u krvi opada i prazne se depoi. Ovo dovodi do smanjenja koncentracije hemoglobina u krvi i pojave anemije uzrokovane manjkom gvožđa (tzv. sideropenijska anemija). Uzroci mogu biti:
S druge strane, prevelika količina gvožđa dovodi do njegovog nakupljanja u organima i toksičnih efekata, najčešće na jetru, srce i pankreas. Poremećaj preteranog nakupljanja gvožđa naziva se hemohromatoza, a uzroci mogu biti:
Gvožđe je u serumu skoro potpuno vezano za transferin i često se određuje zajedno sa drugim parametrima – koncentracijom feritina, ukupnim kapacitetom transferina za vezivanje gvožđa (engl. total iron binding capacity, TIBC) i slobodnim kapacitetom transferina (engl. unsaturated iron-binding capacity, UIBC). Na ovaj način je moguće dijagnostikovati i pratiti različite tipove anemija, kao i hemohromatoze.
Saznaj u roku od 4h šta to znači!
Koncentracije gvožđa određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova.Vrednosti gvožđa je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Takođe, nivo gvožđa veoma varira u toku dana, i najviši je ujutro, a najniži uveče. Rezultati ovog testa nisu apsolutni dokaz prisustva ili odsustva oboljenja. Rezultate testa će tumačiti lekar zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.
Jelena Kotur Stevuljević, Dr sc., redovni profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu
Rođena 1969. godine u Smederevu. Diplomirala, a kasnije odbranila magistarski i doktorski rad na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti medicinske biohemije. Na Katedri za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta je zaposlena od 1996, a od 2018. i kao redovni profesor. Dobitnik je brojnih stipendija i nagrada, a 2020. godine se našla na listi 2% najuticajnijih naučnika u svetu baziranoj na standardizovanoj metrici citiranja svih naučnika i naučnih disciplina koju je objavio Univerzitet Stanford. Centralna tema njenih istraživanja je razvoj analitike za kvantifikaciju oksidativnog stresa u biološkim tečnostima. Recezent svih tekstova na ovim stranicama.