O analizi

Herpes je virusna infekcija prouzrokovana herpes simpleks virusom (HSV). Postoje dve osnovne vrste ovog virusa: HSV-1 i HSV-2. Ovaj test se koristi za dijagnozu infekcije herpes simpleks virusom tipa 1 (HSV-1). Ova vrsta infekcije se naziva oralni herpes jer se infekcija ispoljava na ustima, usnama i licu.

Uzorak

Uzorak seruma.

Kada se ispituje?

Kod pomoći pri detekciji herpes simpleks virusa tip 1.

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

Detaljan opis

Herpes je virusna infekcija prouzrokovana herpes simpleks virusom (HSV). Postoje dve osnovne vrste ovog virusa: HSV-1 i HSV-2. Virus herpes simpleksa tip 1 (HSV-1) obično je vezan za infekciju usana, usta i lica, te se taj oblik bolesti naziva oralni herpes. HSV-1 se prenosi pljuvačkom, te zaraženom hranom i pićem (virus se takođe prenosi kašljanjem i kijanjem). Primarna HSV-1 infekcija se obično događa tokom detinjstva. Herpes simpleks-virus tip 2 (HSV-2) povezuje se s oštećenjem genitalne sluznice i prenosi se polnim kontaktom. Taj oblik bolesti naziva se još i genitalni herpes.

Obe vrste virusa vrlo su zarazne i prvi se simptomi javljaju 1 do 2 nedelje nakon kontakta sa zaraženom osobom u vidu bolnih plikova na mestu infekcije. Lezije generalno prođu u toku 2-4 nedelje. Primarna epizoda može uključiti sekundarnu pojavu plikova i simptome nalik gripu (groznica i otečene žlezde). Međutim, ne razviju svi plikove, nekad su simptomi tako umereni da prođu neopaženo, u vidu crvenila.

Kada se neko zarazi virusom herpesa, ostane nosilac virusa, koji se može reaktivirati kad je osoba izložena stresu ili se razboli. Osobe sa suprimiranim imunskim sistemom (HIV pozitivni pacijenti i oni sa transplantiranim organima) mogu imati mnogo češće i ozbiljnije simptome herpesa. Iako nema leka za herpes, antivirotici mogu smanjiti izbijanje plikova, skratiti trajanje simptoma i aktivno širenje virusa.

Virus herpesa se može proširiti sa zaražene trudnice na bebu za vreme porođaja. Simptomi neonatalnog herpesa se javljaju u toku prvog meseca života i ukoliko se ne tretira, herpes može ozbiljno ugroziti bebino zdravlje.

Virus herpesa se može preneti i na mozak i prouzrokovati encefalitis.

Testiranje na HSV virus se vrši kod osoba sa simptomima herpesa za razlikovanje primarne, aktivne i rekurentne infekcije.

Direktna detekcija virusa se vrši kod osoba kod kojih postoji aktivna infekcija i vrši se:

• Kulturom herpesa - uzima se uzorak sa površine rane. Jednom kad se virus detektuje može se identifikovati kao HSV-1 ili HSV-2. Ova detekcija virusa može dati lažno negativne rezultate ukoliko se kultura postavlja nakon 48h od pojave simptoma, jer može biti nedovoljna koncentracija virusa u uzorku.
• HSV DNK PCR metoda - preferira se kod encefalitisa i neonatalnog herpesa.

Herpes simpleks virus se detektuje serološkim testovima. U odgovoru na HSV infekciju telo proizvodi dve vrste antitela: IgG i IgM.

• IgM klasa antitela se stvara nekoliko dana nakon inicijalne infekcije i ova antitela se mogu detektovati u krvi nekoliko nedelja nakon infekcije.
• IgG klasa antitela počinje da se stvara posle IgM antitela. Njihov nivo raste nekoliko nedelja nakon infekcije, polako opada i onda se stabilizuje u krvi. Jednom kad se osoba inficira HSV, ona nastavlja da produkuje male količine IgG antitela celog života.