O analizi

Test se koristi za procenu statusa imuniteta, tj. za detekciju i praćenje povišenih ili smanjenih koncentracija imunoglobulina u krvi kao posledice infekcija, autoimunih ili nekih drugih sistemskih bolesti.

Uzorak

Serum, plazma.

Kada se ispituje?

Ispitivanje IgM-a značajno je u proceni imunog sistema osobe, tačnije utvrđivanje viška ili manjka ove klase imunoglobulina osnova je u dijagnostici i praćenju različitih bolesti i stanja.

Najčešći razlozi za ispitivanje ovog parametra uključuju:

• imunodeficijencije povezane sa rekurentnim infekcijama respiratornog i digestivnog sistema organa
• akutne infekcije i neke hronične bolesti sa aktivnim epizodama
• sumnja na autoimune bolesti
• određena grupa karcinoma povezanih za limfoidnim organima

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju. Ukoliko se koristi imunosupresivna terapija ili lekovi poput fenitoina i karbamazepina korisno je to napomenuti pre testiranja kako bi se preciznije tumačili dobijeni rezultati.

Detaljan opis

Imunoglobulini su posebna grupa proteina plazme koji su ime dobili po svojoj ulozi u organizmu, a to je odbrana od uzročnika infekcija ili drugih zapaljenskih reakcija u organizmu. Imunoglobulini su sastavni deo imunog odgovora organizma i nosioci humoralnog imuniteta osobe. To su u osnovi antitela, što znači da ih ne sintetiše jetra, kao većinu drugih proteina u našoj cirkulaciji, već imunokompetentne ćelije leukociti tzv. plazma ćelije. Po strukturi to su glikoproteini koji se sastoje iz 82-96% polipeptida i 4-18% ugljenih hidrata. Za skoro sva biološka dejstva antitela odgovoran je proteinski deo molekula imunoglobulina, dok se za ugljenohidratni deo smatra da ima ulogu u izlučivanju imunoglobulina iz plazma ćelija. Svaki imunoglobulin ima osnovnu jedinicu građe, a to je monomer sastavljen od četiri polipeptidna lanca (2 laka i 2 teška lanca) koji ima karakterističan oblik slova “Y”. Na monomeru imunoglobulina postoje dva regiona: jedan koji se vezuje za antigen uzročnik infekcije (toksini, specifični antigen proteini bakterija i virusa) i drugi koji se vezuje za ćelije imunog sistema i proteine komplementa. Postoji pet klasa imunoglobulina zavisno od tipa teških lanaca koji ih čine: G, A, M, D i E.

Imunoglobulin M čini 5% udela svih imunoglobulina u krvi. Kada se osoba prvi put izlaže nekom antigenu, tj. supstanci stranog porekla poput toksina, različitih proteina koje oslobađaju ili se nalaze na mikroorganizmima ili drugim uzročnicima infekcija, njen imuni sistem to prepoznaje i stimuliše posebnu grupu leukocita - plazma ćelije da sintetišu određene imunoglobuline komplementarne datom antigenu. Ti imunoglobulini su IgM klase, te se zato kaže da je ova klasa Ig-a nosilac primarnog imunog odgovora. Sledeći put kada se desi izlaganje tom antigenu, imuni sistem ima već “zapamćen” odgovor i tada otpočinje ubrzana i masovna sinteza imunoglobulina specifičnih za dati antigen. Ovo predstavlja sekundarni imuni odgovor. Sami imunoglobulini mogu imati nekoliko dejstava:

• direktno neutralisanje antigena
• aktivacija imunih ćelija
• aktivacija sistema komplementa (specifičnih proteina plazme koji uništavaju uzročnike infekcije – mikroorganizme)
• redukcija virusne aktivnosti
• redukcija razvoja zapaljenske reakcije

Zbog svoje karakteristične strukture pentamera (pet monomera antitela vezanih cirkularno jednim J lancem što daje četkastu strukturu i veliku molekulsku masu ovom molekulu imunoglobulina), IgM ima značajnu sposobnost aktivacije proteina komplementa i ćelija imunog odgovora, naročito kada se radi o bakterijskim infekcijama, kada sprečava prolazak i dejstvo ovih patogena na njihovim ciljnim mestima. IgM se prvi sintetiše kod novorođenčadi, i zbog svoje molekulske mase i strukture ne može proći nijednu barijeru, pa se nekada u literaturi naziva lokalnim imunoglobulinom. Njegove vrednosti brzo rastu u imunom odgovoru na antigen, a kada se otkloni infekcija brzo i opadaju, za razliku od drugih Ig-a poput IgG. Ovo često služi kao pokazatelj da li je infekcija akutnog ili hroničnog karaktera. IgM pruža kratkoročnu zaštitu organizma od infekcija.