O analizi

Ovom analizom se vrši potvrda potencijalne toksičnosti kobalta, kao i za praćenje koncentracije kobalta kod osoba sa metalnim implantatima.

Uzorak

EDTA puna krv. Serum. Urin, 24h urin.

Kada se ispituje?

Ispitivanje kobalta je indikovano kod sumnje na prekomernu ekspoziciju kobaltom.

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

Detaljan opis

Analizu teških metala čini grupa testova, pomoću kojih se određuje količina specifičnog, potencijalno toksičnog metala u krvi, urinu, ili kosi i drugim tkivima i telesnim tečnostima. Panel analiza koje spadaju u grupu teških metala može biti različit, varira prema zahtevima lekara i zavisi od vrste ekspozicije, a najčešće obuhvata analizu olova, žive i arsena. Drugi paneli mogu uključiti još i analizu kadmijuma, bakra ili cinka. Na lekaru je da proceni koja je vrsta ekspozicije u pitanju, na osnovu kliničke slike i simptoma koje osoba ima. Termin “teški metali” se odnosi na elemente periodičnog sistema koji se odlikuju visokom specifičnom gustinom ili metalnim osobinama. Ovi se elementi nalaze normalno svuda u našem okruženju i u upotrebi su u industriji proizvoda različite namene. Neki od njih, kao što su gvožđe, bakar, selen, molibden i cink su neophodni u malim količinama kako bi organizam normalno funkcionisao, ali u visokim koncentracijama su toksični. Visoke koncentracije teških metala mogu biti štetne po organizam i mogu zagaditi tle, vazduh, hranu, vodu i perzistirati neograničeno u životnoj sredini. Kako su izlaganja visokim koncentracijama teških metala najčešće i uzročnici oštećenja organa u kojim se deponuju, teški metali se još nazivaju i toksični metali. Znaci i simptomi koje osoba može iskusiti zavise od:

• tipa metala,
• njegove forme,
• količine,
• dužine ekspozicije,
• vrste ekspozicije,
• starosti,
• opšteg stanja osobe.

Ljudski organizam je u stanju da metaboliše male količine teških metala, ali umerene i visoke koncentracije vremenom počinju da se kumuluju u bubrezima, jetri, mozgu i kostima. Neki teški metali se smatraju karcinogenima - povećavaju rizik od razvoja raka, dok neki mogu uticati na produkciju eritrocita. Novorođenčad i mala deca su najosetljivija grupa jer izlaganje niskim i umerenim koncentrcijama može dovesti do poremećaja u fizičkom i mentalnom razvoju i trajno mogu da oštete organe i mozak. Mnogi metali se mogu preneti s majke na plod, ili prilikom dojenja na dete.

Kobalt (Co) je redak, široko rasprostranjen u životnoj sredini, koristi se u proizvodnji teških legura sa visokim tačkama topljenja i otpornosti na oksidaciju; legure kobalta se koriste u proizvodnji nekih veštačkih proteza za zglobove. Soli kobalta se koriste u industriji stakla i industriji boja. Nekada su se soli kobalta koristile kao stabilizatori pene u industriji pića; danas je ovaj postupak izbačen iz upotrebe zbog kardiovaskularnih problema koji su posledica povišenih koncentracija kobalta. Radioaktivni izotop (60)Co se koristi kao gama emiter u eksperimentalnoj biologiji, terapiji kancera i industrijalnoj radiografiji.

Kobat je esencijalni kofaktor vitamina B12. Deficijencija kobalta još uvek nije zabeležena kod ljudi.

Kobalt nije visoko toksičan, ali velike doze produkuju različite kliničke simptome.

Akutni simptomi:

• plućni edem,
• alergije,
• mučnina,
• povraćanje,
• hemoragija i zatajenje rada bubrega.

Hronični simptomi uključuju:

• pulmonarni sindrom,
• poremećaje na nivou kože,
• tireoidne abnormalitete.

Inhalacija isparenja tokom pravljenja legura kobalta se može povezati sa intersticijalnom plućnom bolesti.