O analizi

Test se koristi za određivanje koncentracije hormona prolaktina u formi makroprolaktina. Prolaktin je koristan parametar u dijagnostici uzroka neplodnosti kod žena i muškaraca. Poremećaj u izlučivanju prolaktina ima veze sa poremećajem menstrualnog ciklusa, pojavom galaktoreje i prolaktinomom.

Uzorak

Serum, heparinizirana plazma.

Kada se ispituje?

Makroprolaktinemija se definiše kao stanje sa povišenom koncentracijom prolaktina u krvi kada je on u formi kompleksa sa imunoglobulinom G. Potrebno je da makroprolaktin čini iznad 60 procenata ukupnog određenog prolaktina. Takvo stanje najčešće se označava benignim pošto ovaj oblik prolaktina nema biološku aktivnost, te se ne javljaju tipični simptomi hiperprolaktinemije. Ipak, može dovesti do zabune u dijagnostici i lečenju te je potrebno dodatno laboratorijsko testiranje da se utvrdi tačan uzrok visoke koncentracije prolaktina. Pošto se utvrdi hiperprolaktinemija, uzorak se podvrgava tehnikama separacije i precipitacije i ponovo testira na nivo prolaktina.

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju. Potrebno je uzorak davati tri do četiri sata nakon buđenja i u relaksiranom stanju, zbog uticaja cirkadijalnog ritma prolaktina i stresa na njegovo oslobađanje.

Ukoliko su rezultati testa granični preporučljivo je ponoviti testiranje u više navrata. Potrebno je smanjiti izlaganje stresu, upotrebu lekova koji povišavaju koncentraciju prolaktina, kao i fizičko vežbanje i proteinsku ishranu.

Detaljan opis

Prolaktin je po strukturi peptidni hormon koji nastaje u mozgu, tačnije u prednjem režnju žlezde hipofize, smeštene u bazi lobanje. Male količine prolaktina nastaju i u limfocitima, masnom tkivu i u placenti te se mogu naći i u amnionskoj tečnosti. Osnovna fiziološka uloga prolaktina kod žena je razvoj mlečnih žlezdi i otpočinjanje i održavanje laktacije nakon porođaja. Kod muškaraca, fiziološki značaj prolaktina je nepoznat. Međutim, novija saznanja povezuju prolaktin sa značajem u regulaciji osmolalnosti krvi, reproduktivnog ponašanja, imunog odgovora i psihičkog stanja. Ponekada, u krvi prolaktin može biti prisutan u makromolekularnoj formi (big-big prolaktin), tačnije vezan za imunoglobulin G u formi antigen-antitelo kompleksa. Kao takav on se označava imenom makroprolaktin i ima molekulsku masu od 150-170 kDa. Smatra se da makroprolaktin nastaje usled nekih promena na samom molekulu prolaktina kada mu se menjaju imunogene osobine. Zbog velike molekulske mase kompleksa, makroprolaktin nema biološku aktivnost prolaktina (kao veliki molekul prolaktin ne može da prođe endotelijalnu barijeru kapilarnog sistema i stigne do receptora na ciljnim ćelijama) te se sporije eliminiše iz cirkulacije. Zato neki rezultati testa mogu dati lažnu sliku hiperprolaktinemije, pa se svi rezultati određivanja prolaktina iznad kritične vrednosti proveravaju testiranjem na prisustvo makroprolaktina. Ovo ne važi za stanja kada je poznat uzrok hiperprolaktinemije kao na primer u slučaju tumora hipofize – prolaktinoma.

Prolaktin je normalno povišen u trudnoći i tokom dojenja, kao i kod novorođenčadi, neko vreme nakon rođenja (kada pređe iz cirkulacije ili majčinog mleka). Nakon porođaja, zavisno od toga da li žena doji ili ne, vrednosti prolaktina različito se snižavaju. Regulacija oslobađanja ovog hormona ide neurološkim putem, kada prilikom dojenja nervni impulsi stižu do centra u mozgu, koji dodatno stimuliše hipofizu da oslobađa prolaktin. S druge strane, iz hipotalamusa, dela mozga koji se nalazi direktno iznad žlezde hipofize, oslobađa se glavni inhibitor stvaranja prolaktina, a to je dopamin. Oslobađanje prolaktina stimulisano je i od strane TRH (hormona koji stimuliše oslobađanje TSH iz hipofize). Sekrecija prolaktina je pulsirajuća, najviša tokom noćnog sna. Dodatno sekrecija prolaktina je osetljiva na stres, te ga zato nazivaju i hormonom stresa. Kod žena je važna uloga estrogena za oslobađanje prolaktina, jer oni podstiču oslobađanje u cirkulaciju.