Test se koristi za određivanje koncentracije cirkulišućih imunih kompleksa koje u krvi precipitira rastvor polietilenglikola (PEG). Ovaj marker je od koristi za procenu statusa imuniteta, za dijagnostiku i procenu efikasnosti terapije kod pacijenata koji imaju autoimune poremećaje ili bolesti povezane sa cirkulišućim imunim kompleksima.
Serum.
Ispitivanje koncentracije cirkulišućih imunih kompleksa značajno je u proceni imunog sistema osobe, pre svega za utvrđivanje statusa ili stepena aktivnosti određenih bolesti poput:
Primećeno je povećano stvaranje ovih kompleksa kod napredujućih maligniteta, ali i kod odbacivanja transplantata. U ovakvim situacijama može biti procenjena efikasnost imunosupresivne terapije ili praćenje remisije nekih infekcija i hroničnih bolesti. Ono što je značajno jeste da cirkulišući imuni kompleksi nisu specifični za određenu bolest i ovaj test ima malu dijagnostičku vrednost u poređenju sa drugim testovima. Postoje dve grupe testova za određivanje cirkulišućih imunih kompleksa: antigen specifične i antigen nespecifične metode. PEG CIC test spada u grupu antigen nespecifičnih metoda, što znači da kvantifikuje imune komplekse bilo kog antigena. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se koriste bar dva testa za detekciju CIC istovremeno, kako bi se obuhvatili svi oblici imunih kompleksa koji se mogu naći u krvi pacijenata.
Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju, osim uobičajene (noćno gladovanje).
Imuni kompleksi nastaju kada se protein antitelo veže za protein antigen u tkivima osobe. Antitela se sintetišu kao odgovor na prisustvo stranih proteina u organizmu, tj. antigena. Ponekad, antitela se sintetišu i protiv sopstvenih proteina, što je osnova nastanka autoimunih bolesti. Imuni kompleksi mogu biti stacionarni, in situ i da se zadržavaju u tkivu u kome nastaju, a mogu biti i cirkulišući te se krvlju prenositi do udaljenih tkiva i organa i tamo se taložiti. Sve klase antitela, tj. imunoglobulina mogu učestvovati u formiranju imunih kompleksa, a najčešće su klase IgG. Osnovni zadatak imunih kompleksa je imunoregulatorni, tj. da aktiviraju imune i zapaljenske procese u kojima se uklanja patogen iz organizma. Upravo to podrazumeva aktivaciju proteina sistema komplementa i određenih ćelija koje su učesnici imunih reakcija, tj. aktivaciju urođenog imuniteta za finalni klirens imunih kompleksa iz organizma. Imuni kompleksi mogu podstaći imunitet, ali ga i suprimirati zavisno od svojih osobina. Taloženje cirkulišućih imunih kompleksa posledica je povećane vaskularne propustljivosti u određenim tkivima koja imaju veliki protok krvi po jedinici mase. Takva mesta su:
Aktivacija lančanih reakcija komplementa (i klasičnim i alternativnim putem) i kaskadna aktivacija ćelija poput trombocita, neutrofila, mast ćeilja, bazofila i drugih su okidač patološkog zapaljenja i oštećenja tkiva.
Imuni kompleksi se talože u krvi pod uticajem polietilenglikola, jer im taj alkohol menja fizičke osobine i smanjuje rastvorljivost. Ovo je iskorišćeno u metodologiji kvantifikacije imunih kompleksa, kao jednostavan način da se oni izoluju iz krvi i dalje testiraju kako bi se odredile njihove osobine i sastav, a samim tim i objasnio patološki proces u kom su ti imuni kompleksi nastali.
Prekomerno stvaranje imunih kompleksa sa njihovim smanjenim klirensom smatra se uzrokom patoloških autoimunih bolesti i poremećaja. Oni stvaraju prekomernu aktivaciju imunskih reakcija i prekomerno zapaljenje na mestima gde se talože, što vodi ka ozbiljnim poremećajima u funkciji vitalnih organa i tkiva. Cirkulišući imuni kompleksi prisutni su u različitim reumatološkim, autoimunim i alergijskim bolestima, kao i u virusnim, parazitskim i bakterijskim infekcijama i kod maligniteta. Imuni kompleksi se normalno stvaraju u trudnoći.
Saznaj u roku od 4h šta to znači!
CIC vrednosti određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Preporučuje se tumačenje rezultata prema referentnim vrednostima uspostavljenim u samoj laboratoriji definisanim u populaciji koja gravitira toj laboratoriji.
Nemojte interpretirati rezultate testa kao apsolutni dokaz prisustva ili odsustva nekog stanja. Rezultate testa interpretirajte zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.
Sanja Milutinović, diplomirani farmaceut - medicinski biohemičar
Rođena 1989. godine u Paraćinu. Diplomirala je na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu na smeru magistar farmacije-medicinski biohemičar 2013 godine. Dobitnik je nagrade prof. dr Ivan Berkeš kao najbolji student magistar farmacije–medicinski biohemičar u školskoj 2012/2013 godini. Nakon položenog državnog ispita započinje radni odnos u odeljenju za laboratorijsku dijagnostiku Doma zdravlja Kuršumlija 2015.godine. Trenutno je načelnik laboratorijske dijagnostike Doma zdravlja Kuršumlija.