O analizi

Vitamin B12 (cijanokobalamin) je hidrosolubilni vitamin koji se mora unositi hranom životinjskog porekla. Sinteza koja se odigrava u debelom crevu od strane prisutnih bakterija je nedovoljna, zbog slabe resorpcije. Dnevne potrebe za ovim vitaminom su oko 2 µg. Deficijencija se javlja usled oboljenja želuca koji je odgovoran za sintezu unutrašnjeg faktora koji omogućava resorpciju ovog vitamina. Ovaj test se koristi za određivanje koncentracije vitamina B12 i omogućava postavljanje dijagnoze makrocitne anemije, procenu demencije i neuropatije.

Uzorak

Uzorak seruma ili plazme.

Kada se ispituje?

Određivanje vitamina B12 služi za praćenje nedostatka ovog vitamina, zajedno sa ostalim testovima uz kliničku sliku pacijenta, za postavljanje dijagnoze makrocitne anemije (perniciozne), za procenu demencije i neuropatije.

Priprema

Uzorak krvi uzimati ujutru nakon noćnog gladovanja, 12 sati nakon poslednjeg obroka. Ne određivati koncentraciju vitamina B12 neposredno posle terapije vitaminom B12.

Detaljan opis

Vitamin B12 ili cijanokobalamin spada u grupu hidrosolubilnih vitamina. Ne sintetiše se u biljkama i glavni izvor ovog vitamina su namirnice životinjskog porekla (meso, mlečni proizvodi, jaja). Bakterije prisutne u debelom crevu sintetišu vitamin B12, ali je apsorpcija loša, a razlog tome je sinteza koja se dešava dosta nisko u crevima. Deficijencija vitamina B12 zbog nedovoljnog unosa putem hrane je retka, jer su dnevne potrebe oko 2 µg.

Deficijencija vitamina B12 nastaje zbog nedostatka unutrašnjeg faktora (resekcija želuca, hronični atrofični gastritis, prisustvo antitela na parijetalne ćelije želudca i unutrašnji faktor) ili poremećaja u apsorpciji (različita intestinalna oboljenja).

Vitamin B12 spada u grupu kobalamina ili korinoida, koji sadrže kobalt u središtu tetrapirolovog prstena.

Metabolizam ovog vitamina je kompleksan i u njemu učestvuje više faktora i transportnih proteina. U namirnicama životinjskog porekla vitamin B12 se nalazi vezan za proteine i u takvom obliku se unosi u organizam, tj. gastrointestinalni trakt. U želucu, izlučeni pepsin i hlorovodonična kiselina razlažu kompleks (vitamin B12 - protein) dovodeći do oslobađanja kobalamina. Deo slobodnog kobalamina vezuje se za R-protein ili haptokorin (oslobađaju ga salivarne i parijentalne ćelije želuca). U duodenumu se pridružuju i kompleksi kobalamina i R proteina nastalih u žuči. Pankreasni enzimi zatim razlažu R-protein iz kompleksa sa kobalaminom dobijenim iz hrane i iz žuči. Tako oslobođeni vitamin B12 se vezuje za unutrašnji faktor i kao kompleks dolazi do ileuma gde se veže za receptore (kubilin) mukoznih ćelija. Receptori ileuma imaju visok afinitet za vezivanje ovog kompleksa i na taj način kompleks ulazi u ćeliju. U ćelijama mukoze se raskida veza između vitamina B12 i unutrašnjeg faktora i dolazi do vezivanja vitamina B12 za transportne proteine TCII (transkobalamin), koji sintetiše jetra. Kompleks vitamin B12 – transkobalamin II izlazi iz ćelije i ulazi u cirkulaciju i transportuje vitamin B12 do receptora na membranama svih ćelija u organizmu. Kapacitet vezivanja TCII je ograničen i nevezani vitamin B12 (višak) se izlučuje putem urina, a to se dešava kod predoziranja vitaminom. Kobalamin se prvo transportuje do jetre, gde se i nalaze glavne rezerve ovog vitamina, oko 90%, koje se po potrebi oslobađaju (rezerve su dovoljne za 5 god).

Unutrašnji faktor je glikoprotein koga sekretuju parijetalne ćelije želuca. Do nedostatka unutrašnjeg faktora može doći kod starijih osoba sa pernicioznom anemijom kao i posle totalne gastrektomije.

Vitamin B12 ima veoma važnu ulogu u metabolizmu i učestvuje u brojnim reakcijama kao kofaktor i koenzim. Kod nedostatka ovog vitamina može doći do teškog metaboličkog oboljenja acidurije i metaboličke ketoacidoze i sintetišu se defektne masne kiseline koje se ugrađuju u ćelijsku membranu. Ugradnja ovih nefizioloških masnih kiselina u nervne ćelije čini osnovu neuropatija, koje prate nedostatak vitamina B12. Takođe učestvuje u formiranju mijelina, koji stvara zaštitni omotač oko nerava.

Još jedan poremećaj koji uključuje deficijenciju vitamina B12 i folne kiseline dovodi do poremećaja u sintezi i DNK i RNK, što dovodi do poremećaja eritropoze i hematoloških oboljenja. Perniciozna anemija se odlikuje abnormalnim makrocitnim eritrocitima. Nastaje uvećanje mase eritrocita zbog zastoja u sintezi DNK, dok RNK nastavlja da se sintetiše, tako da dolazi do uvećanja citoplazme eritrocita i njihove mase. U koštanoj srži nastaju velike ćelije tj. megaloblasti.

Kod niskih vrednosti vitamina B12 pre terapije treba proveriti uzrok deficita:

• nepravilna ishrana
• gastrointestinalna apsorpcija
• transport vitamina B12 do ciljnih ćelija.