O analizi

Test se koristi za određivanje koncentracije adrenokortikotropnog hormona u plazmi. Koristi se u kombinaciji sa testom za određivanje koncentracije hormona kortizola kao pomoć u dijagnostici i praćenju poremećaja rada nadbubrežnih žlezda i hipofize, odnosno stanja u organizmu povezanih sa viškom ili manjkom kortizola.

Uzorak

Uzorak koji se koristi za testiranje je EDTA plazma. Hepariniziranu ili citratnu plazmu ne bi trebalo koristiti, kao ni serum zbog stabilnosti analita. Poželjno je da se uzorak do testiranja drži na hladnom i što pre centrifugira, po mogućstvu u centrifugi koja ima rashladni sistem. Hemolizirane uzorke odbaciti zbog mogućih lažno sniženih vrednosti ACTH. Uzorkovanje je preporučljivo vršiti u ranim jutranjim časovima, najbolje između 7 i 9 časova.

Kada se ispituje?

Određivanje koncentracije ACTH trebalo bi uraditi nakon što se utvrdi poremećena koncentracija kortizola u krvi, odnosno kada se pojave simptomi povezani sa smanjenim ili povećanim delovanjem kortizola. Dobijeni rezultati se interpretiraju uvek u kombinaciji sa rezultatima koncentracije kortizola

Povišena koncentracija kortizola u krvi dovodi do sledećih simptoma i poremećaja:

• Gojaznost, gomilanje masti u predelu stomaka.
• Okruglost lica i crvenilo.
• Slabost mišića.
• Akne, strije, problematična koža i infekcije kože.
• Povećana maljavost.
• Visok krvni pritisak, povećana koncentracija masti, glukoze, bikarbonata, snižena koncentracija kalijuma, netolerancija na glukozu i vremenom dijabetes.

Snižena koncentracija kortizola u krvi dovodi do:

• slabosti mšića,
• hiperpigmenatcije kože,
• gubitka apetita i telesne težine,
• dijareje, mučnine, povraćanja,
• sniženog krvnog pritiska, snižene koncentracije glukoze i natrijuma, povišene koncentacije kalijuma i kalcijuma.

Drugi razlog za ispitivanje koncentracije ACTH može biti pomoć u dijagnostikovanju poremećaja i promena (najčešće tumora) hipofize i hipotalamusa, tj. stanja sa simptomima neobjašnjivog gubitka težine, poremećaja polnih funkcija, neregularnog menstrualnog ciklusa, učestalog noćnog mokrenja, poremećaja vida i učestalih glavobolja.

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju. Poželjno je da se osoba ne izlaže stresu pre odlaska u laboratoriju, jer je to činilac koji može povećati vrednosti ACTH. Pošto se u nekim stanjima ACTH koristi kao lek/terapeutsko sredstvo važno je to napomenuti pre davanja krvi. Ukoliko pacijent koristi steroidne supstance takođe je važno da da taj podatak radi pravilne interpretacije rezultata.

Detaljan opis

Adrenokortikotropni hormon je u hemijskom smislu protein, tačnije polipeptid čije su N-terminalne 24 aminokiseline odgovorne za specifičnost dejstva, a to je stimulacija rada nadbubrežnih žlezda i oslobađanje glukokortikoida (kortizola). Sinteza ACTH odvija se u kortikotropnim ćelijama adenohipofize. Hipofiza je žlezda smeštena u bazi lobanje koja se anatomski deli na adenohipofizu (prednji lobus) i neurohipofizu (zadnji lobus) i produkuje hormone pod dejstvom hipotalamusa. ACTH se u hipofizi produkuje pod dejstvom CRH (kortikotropin-oslobađajućeg hormona hipotalamusa) kao prekursorski protein pro-opiomelanokortin (POMC), iz koga se oslobađa aktivni oblik ACTH hidrolizom neaktivnog dela polipeptidnog lanca. ACTH se oslobađa u cirkulaciju i putem krvi stiže do ciljnih mesta njegovog delovanja: kora nadbubrežnih žlezda (stimuliše oslobađanje steroidnih hormona glukokortikoida) i koža (stimuliše pigmentaciju). Dejstvo glukokortikoida (kortizola) ispoljava se kao uticaj na metabolizam proteina, glukoze i masti u organizmu, supresija imunskog odgovora i regulacija krvnog pritiska.

Sekrecija ACTH je pulsirajuća, tj. ima cirkadijalni ritam koji zavisi od kortizola i CRH, te je najveća koncentarcija jutarnja, oko 8 časova, a najniža noćna. Normalno se koncentracija ACTH povećava kada padne koncentracija kortizola u krvi i obrnuto, snižava se kada se povisi koncentracija kortizola u krvi. Ovo predstavlja dejstvo negativne povratne sprege, tj. način kontrole sinteze hormona u organizmu. Kada padne nivo kortizola, oslobađa se CRH iz hipotalamusa koji deluje na sintezu i oslobađanje ACTH u hipofizi, a on dalje deluje na koru nadbubrežnih žlezdia i oslobađa kortizol. Povećana koncentracija kortizola u krvi sprečiće dalje oslobađanje ACTH delovanjem na hipotalamus. Zato svako stanje koje naruši integritet sprege hiptalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda dovodi do poremećaja nivoa ACTH.

ACTH se određuje kao pomoć u dijagnostifikovanju i praćenju sledećih bolesti i stanja:

• Kušingova bolest - stanje uzrokovano najčešće tumorom hipofize koji prekomerno produkuje ACTH, a posledica toga je povećana koncentracija kortizola u krvi i svi simptomi su uzrokovani delovanjem kortizola (izmenjen metabolizam, hiperpigmentacija, neregulisan krvni pritisak, promenjen imunski odgovor).
• Kušingov sindrom - skup simptoma i znakova povezanih sa povišenom koncentracijom kortizola u krvi nevezano za uzrok (Kušingova bolest, tumor nadbubrežnih žlezda, hiperplazija nadbubrežnih žlezda, prekomerna upotreba steroidnih lekova, ektopični ACTH-produkujući tumori, na primer u plućima).
• Adisonova bolest - stanje sa sniženom koncentracijom kortizola kao posledica oštećenja nadbubrežne zlezde (primarna adrenalna insuficijencija).
• Sekundarna adrenalna insuficijencija - stanje sa sniženom sekrecijom kortizola kao posledica poremećaja u hipofizi.
• Hipopituitarizam - stanje sa oštećenjem ili disfunkcijom hipofize koje dovodi do smanjenja ili potpunog prestanka sinteze hormona, između ostalih i ACTH.
• Poremećaji u hipotalamusu, razne traume, tumori i oštećenja na mozgu.