Antitela na glijadin IgA klase se određuju kod sumnje na Celijačnu bolest, dermatitis herpetiformis Durhing, gluten senzitivnu enteropatiju sa ili bez kožnih promena.
Uzorak seruma
Određivanje AGA IgA antitela se koristi kod sumnje na intoleranciju na gluten. Koristi se kako za postavljanje dijagnoze celijakije, tako i za praćenje toka bolesti i uspešnosti terapije.
Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.
Ovaj test se koristi, uz analizu ostalih antitela, prvenstveno za postavljanje dijagnoze celijakije. Celijakija je autoimuno oboljenje koje karakteriše neadekvatan odgovor organizma na gluten, protein nađen u pšenici i druge dijetarne proteine nađene u raži i ječmu. Na prisustvo ovih proteina kod celijačne bolesti, organizam stvara antitela kao deo imunog odgovora.
Glijadin predstavlja hidrosolubilnu komponentu glutena. Postoje tri glavna tipa glijadina – α, γ, ω, na koje se stvara intolerancija.
Kod pacijenata sa sumnjom na celijakiju, date su preporuke da se u okviru celijačne kaskade analiza sprovodi skrining u vidu određivanja antitela na tkivnu transglutaminazu (tTG), a potvrdni test je analiza bioptata tankog creva. Međutim, u 19 % slučajeva biopsijom potvrđene celijakije, postoji negativna vrednost za antitela na tkivnu transglutaminazu, dok su vrednosti AGA povišene.
Nesumnjivo je da antitela na tkivnu transglutaminazu pokazuju veću specifičnost u odnosu na druga antitela ka dijagnozi celijakije, međutim, krajnje su preporuke da se za postavljanje dijagnoze celijakije, pored zlatnog standarda - biopsije tankog creva, određuju i druga antitela nastala kao imuni odgovor organizma na prisustvo glutena u crevima.
Saznaj u roku od 4h šta to znači!
Koncentracije AGA- IgA određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Vrednosti AGA-IgA je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Nemojte interpretirati rezultate testa kao apsolutni dijagnostički dokaz. Rezultate testa interpretirajte zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.
Kristina Sopić, diplomirani farmaceut - medicinski biohemičar
Rođena u Beogradu, gde je i diplomirala na Farmaceutskom fakultetu, na smeru Medicinska biohemija. Primenjivala stečena znanja i praksu na različite poslove iz oblasti medicinske biohemije, a trenutno je konsultant u maloj privatnoj firmi, koja snabdeva laboratorije ELISA reagensima, naučnim činjenicama i praktičnim savetima. Organizator je poslovanja oftalmološke ordinacije i optike u Beogradu. Zauvek rukovođena idejom o boljem i konstruktivnijem svetu, gde reč nešto znači, a sram nije izgubio svoju osnovnu ulogu.