O analizi

Zdrave individue imaju autoantitela u malim količinama. Međutim prisustvo autoantitela ili ANA u velikim količinama može ukazati na autoimunu bolest. Test se koristi za određivanje ANA u serumu. Koristi se kao pomoć pri postavljanju dijagnoze autoimunih bolesti.

Uzorak

Uzorak seruma.

Kada se ispituje?

Kao pomoć pri postavljanju dijagnoze autoimunih oboljenja.

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

Detaljan opis

Imuni sistem se bori protiv infekcije uz pomoć antitela. Antitela se normalno proizvode kao odgovor na antigene (proteine i strane supstance u organizmu), koji uglavnom odgovaraju infektivnim organizmima. Ponekad antitela identifikuju normalne proteine u organizmu kao infektivne („strane“) i napadnu ih, pokrećući kaskadu inflamacije. Ova antitela se nazivaju autoantitela i izazivaju napad organizma na sopstvene ćelije. Antitela koja napadaju „normalne“ proteine u jedru ćelije se nazivaju antinuklearna antitela (ANA). ANA reaguju sa komponentama ćelija i izazivaju znake i simptome kao što su:

• inflamacija tkiva i organa
• bol u mišićima i zglobovima
• umor

Smatra se da ova autoantitela verovatno ne uništavaju žive ćelije, jer teško dolaze do njihovog jedra. Međutim, ANA mogu izazvati oštećenje tkiva reagujući sa supstancama jedra koje se oslobode iz oštećenih ili umirućih ćelija.

Zdrave individue imaju autoantitela u malim količinama. Međutim prisustvo autoantitela ili ANA u velikim količinama može ukazati na autoimunu bolest.

ANA test je jedan od primarnih testova koji se vrši kada se sumnja na neki autoimuni poremećaj. ANA mogu biti povećana kod sledećih oboljenja:

• SLE
• skleroderma
• Sjogren-ov sindrom
• polimiozitis/dermatomiozitis
• juvenilni artritis
• autoimuni hepatitis
• tuberkuloza
• malignitet

U zavisnosti od znaka i simptoma oboljenja, testiranje na ANA može biti praćeno testiranjem i na ostala autoantitela da bi se dijagnostifikovala ili isključila neka autoimuna oboljenja (Sjogren-ov sindrom, polimiozitis, skleroderma).

U laboratorijama postoje dve vrste testova za određivanje ANA:

• Indirektna fluorescencija (Indirect fluorescent antibody IFA)- tradicionalni pristup
• Imunotestovi- manje osetljivi nego IFA, ali više specifični za autoimune bolesti

Senzitivnost i jednostavnost testova za određivanje ANA je načinila ovaj test jako popularnim za evaluaciju lupusa. S obzirom da više od 95% ljudi sa lupusom ima pozitivan ovaj test, negativan ANA test može služiti za isključivanje dijagnoze. Međutim 3-15 % zdravih individua ima ANA test pozitivan, tako da se pozitivan ANA test ne sme automatski koristiti za dijagnozu lupusa niti drugih autoimunih bolesti.