Odabrane analize
  • Gde radite analize? nađi najbolju cenu zatvori

Albumin

Početna / Biohemija

Albumin

  • S-ALB
  • O analizi

    Ovaj test se koristi za određivanje količine albumina u krvi, parametar za procenu funkcije jetre i bubrega.

  • Uzorak

    • Uzorak seruma
    • Li, Na, K-heparin
    • K2, K3-EDTA plazma

  • Kada se ispituje?

    Određivanje albumina je indikovano prilikom sumnje na promene u sintetskoj sposobnosti jetre, kao i za potvrdu dijagnoze nefrotskog sindroma.

  • Priprema

    Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

  • Detaljan opis

    Albumin je protein koji se stvara u jetri i čini oko 60% ukupnih proteina u krvi i ima mnogo uloga.

    Albumin održava onkotski pritisak plazme u rganizmu sprečavajući da tečnost izlazi iz krvnih sudova, služi da očuva tkiva, da transportuje u organizmu hormone, vitamine, lekove i supstance kao što je kalcijum.

    Albumin vezuje i rastvara razna jedinjenja, na primer bilirubin, kalcijum i masne kiseline dugog niza. Osim toga, albumin ima sposobnost vezivanja jona toksičnih teških metala kao i velikog broja farmaceutskih preparata, što je razlog zbog koga niže koncentracije albumina u krvi imaju značajan uticaj na farmakokinetiku.

    Nivoi albumina mogu porasti, u različitom stepenu kada dođe do poremećaja na nivou sinteze u jetri, što dovodi do povećanja stepena degradacije proteina, koji se ekskretuju putem bubrega i/ili povećavaju volumen plazme (razblažujući krv).

    Albumin je negativan reaktant akutne faze. Kao odgovor na infekciju, povrede tkiva ili zapaljenje, započinje proces akutne faze koji ima ulogu u odbrani organizma. U sklopu tog odgovora menja se sinteza proteina u jetri. Sinteza albumina je smanjena u toku ovog procesa.

    • Snižene vrednosti

    Postoje dva glavna uzroka sniženih vrednosti albumina u krvi:

    1. Ozbiljno oboljenje jetre: kako se albumin sintetiše u jetri, gubitkom funkcije jetre nivoi albumina padaju u krvi. Ovo se dešava kod veoma teških oštećenja jetre.
    2. Bubrežna oboljenja: jedna od najbitnijih uloga bubrega je da ne propuštaju proteine plazme da prolaze u urin sa ostalim otpadnim materijama. Albumin je prisutan u visokim koncentracijama u krvi i ukoliko bubrezi rade dobro, ne bi trebalo uopšte da se izluči putem urina. Međutim ukoliko postoji oštećenje ili neko drugo oboljenje bubrega, oni će početi da propuštaju proteine plazme u urin. Ovo se najčešće viđa u hroničnim stanjima kao što su dijabetes i hipertenzija. Kod nefrotskog sindroma se gube veoma velike količine albumina.

    Hipoalbuminemija se javlja kod velikog broja bolesti i može biti izazvana velikim brojem faktora: kompromitovanom sintezom bilo zbog oboljenja jetre bilo zbog smanjenog unosa proteina; povišenim katabolizmom usled povreda tkiva (teških opekotina) ili zapaljenja; malapsorpcije amino kiselina (Crohn-ova bolest); proteinurije kao posledice nefrotskog sindroma; gubitka proteina kroz stolicu (neoplastične bolesti).

    Povišene vrednosti

    Povišene vrednosti nemaju klinički značaj, osim u slučajevima dehidratacije.

    Napomena

    Koncentracije albumina određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Vrednosti albumina je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Nemojte interpretirati rezultate testa kao apsolutni dijagnostički dokaz. Rezultate testa interpretirajte zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.

      Literatura
    1. Grant GH, Silverman LM, Christenson RH. Amino acids and proteins. In: Tietz NW, ed. Fundamentals of clinical chemistry. Philadelphia:WB Saunders Company, 1987:328-329.
    2. McPherson RA. Specific proteins. In: Henry JB, ed. Clinical diagnosis and management by laboratory methods. Philadelphia:WB Saunders Company, 1996:244- 245.
    3. Doumas BT, Watson WA, Biggs HG. Albumin standards and the measurement of serum albumin with bromcresol green. Clin Chim Acta 1971;31:87-96.

Kristina Sopić, diplomirani farmaceut - medicinski biohemičar

Rođena u Beogradu, gde je i diplomirala na Farmaceutskom fakultetu, na smeru Medicinska biohemija. Primenjivala stečena znanja i praksu na različite poslove iz oblasti medicinske biohemije, a trenutno je konsultant u maloj privatnoj firmi, koja snabdeva laboratorije ELISA reagensima, naučnim činjenicama i praktičnim savetima. Organizator je poslovanja oftalmološke ordinacije i optike u Beogradu. Zauvek rukovođena idejom o boljem i konstruktivnijem svetu, gde reč nešto znači, a sram nije izgubio svoju osnovnu ulogu.