O analizi

Anti-Xa je laboratorijski test koji se, pored drugih parametara hemostaze, koristi za praćenje efekata antikoagulantne terapije.

Hemostaza označava skup funkcija organizma koje imaju za cilj da održe krv unutar krvnih sudova u tečnom stanju, ali i da zaustave krvarenje kada se desi povreda krvnog suda. Koagulacija krvi je deo procesa hemostaze koji omogućava da se tečna krv pretvori u čvrst ugrušak kada dođe do povrede krvnog suda.

Kod osoba kod kojih postoji povećan rizik od formiranja krvnog ugruška kada povreda krvnog suda ne postoji ili kada je proces koagulacije pri malim oštećenjima nekontrolisan, tako da remeti normalan protok krvi kroz krvne sudove, primenjuju se antikoagulantni lekovi.

Anti-Xa aktivnost se određuje kod pacijenata koji su na terapiji heparinom (nefrakcionisani ili niskomolekularni) ili direktnim oralnim antikoagulansima, među kojima se često koriste Eliquis® (apiksaban), Rivarox® (rivaroksaban).

Uzorak

Citratna plazma dobijena iz venske krvi.

Kada se ispituje?

Anti-Xa se određuje kod pacijenata koji su na terapiji heparinom (nefrakcionisani ili niskomolekularni) ili direktnim oralnim antikoagulansima.

Nefrakcionisani heparin ima nepredvidiv antikoagulantni efekat zbog čega terapija zahteva rutinsko praćenje. Za rutinsko praćenje koristi se aPTT (aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme). Međutim, u određenim slučajevima indikovano je (korisno) određivanje i anti-Xa:

• kod pacijenata koji pokazuju heparinsku rezistenciju – zahtevaju jako visoke doze leka da bi se postigao optimalan terapijski efekat
• kod pacijenata koji imaju lupus antikoagulans – autoantitela koja povećavaju rizik za pojavu tromboze
• kod teško bolesne dece

Terapija niskomolekularnim heparinom ne zahteva rutinsko laboratorijsko praćenje osim u slučaju:

• bolesti bubrega
• ekstremne gojaznosti ili mršavosti
• u trudnoći
• krvarenja u toku terapije
• kod povećanog rizika od hemoragije (krvarenja) ili tromboze
• kod dece

Kod navedenih stanja indikovano je određivanje anti-Xa.

Direktni oralni antikoagulansi među kojima se često koriste Eliquis® (apiksaban), Rivarox® (rivaroksaban), takođe ne zahtevaju rutinsko laboratorijsko praćenje osim u posebnim kliničkim stanjima kada je indikovano određivanje anti-Xa:

• u sklopu preoperativnog skrininga kod pacijenata koji su na terapiji. Preoperativni skrining je skup laboratorijskih i lekarskih pregleda koji se rade pre operacije da bi se procenio rizik od pojave mogućih komplikacija tokom operacije
• ukoliko se sumnja na predoziranost ili intoksikaciju (trovanje)
• ukoliko se javi krvarenje u toku terapije
• ukoliko postoji akutno ili hronično oštećenje bubrega
• ukoliko postoji akutno ili hronično oštećenje jetre
• ekstremne gojaznosti ili mršavosti

Priprema

Testiranje ne zahteva posebnu pripremu pacijenta.

Savetujemo Vam da sa Vašom izabranom laboratorijom, pre svakog planiranog odlaska, proverite da li je i na koji način potrebno da se pripremite, pogotovo ukoliko radite više različitih analiza.

Detaljan opis

Koagulacija krvi je deo procesa hemostaze u kome se tečna krv pretvara u čvrst ugrušak. Predisponirajući faktori (faktori rizika) za formiranje krvnog ugruška (tromba) u cirkulaciji su:

• Usporen protok krvi:
• atrijalna fibrilacija
• disfunkcija leve komore
• produžena nepokretnost
• nošenje gipsa
• gojaznost
• trudnoća
• dugotrajna putovanja
• varikozne (proširene) vene
• Abnormalnost površina koje su u kontaktu sa krvlju:
• Ateroskleroza
• oboljenja srčanih zalistaka
• veštački zalisci
• frakture
• povrede krvnih sudova (trauma, operacija, tumori)
• vaskularni kateteri
• Povećana sklonost krvi ka koagulaciji (hiperkoagulabilnost krvi):
• urođene trombofilije
• o maligniteti
• trudnoća

Razlikuju se dva osnovna tipa tromba: arterijski i venski. U nastanku venske tromboze dominantnu ulogu igraju usporen protok krvi i hiperkoagulabilnost. U prevenciji i lečenju venskih tromboza koriste se antikoagulansi.

Važno je utvrditi optimalnu dozu antikoagulantnog leka za svakog pacijenta zato što je u slučaju niske doze terapija neefikasna i postoji rizik da se razvije tromboza, dok u slučaju visoke doze može doći do krvarenja.

Svaki antikoagulantni lek, koji se prati preko anti-Xa testa, zahteva drugačiju postavku metode, zato je važno proveriti sa izabranom laboratorijom da li ima mogućnost određivanja anti-Xa aktivnosti za Vaš lek.

Preporučene vrednosti anti-Xa aktivnosti zavise od vrste antikoagulansa koji se koristi, primenjene doze, rasporeda primene i indikacija. Opšta preporuka je da se uzorak uzima kada je koncentracija u krvi najviša. Uzorak kod pacijenata na terapiji niskomolekularnim heparinom se sakuplja 3-4 sata nakon primene leka. Za praćenje terapije direktnim oralnim antikoagulansima vreme uzorkovanja zavisi od vrste leka koji se koristi. Ukoliko postoji sumnja da se lek akumulira u telu (npr. kod oštećene funkcije bubrega) lekar može tražiti i određivanje iz nasumičnog uzorka.