Odabrane analize
  • Gde radite analize? nađi najbolju cenu

C-peptid

Početna / Dijabetes

C-peptid

  • CpS
Cena u privatnim laboratorijama za C-peptid je od 790 - 2000 din.
  • O analizi

    Test se koristi za kvantitativno određivanje C-peptida. Služi za evaluaciju i tretman pacijenata sa neadekvatnom sekrecijom insulina. Ova analiza omogućava procenu količine insulina produkovanog od strane beta-ćelija pankreasa kod pacijenata sa dijabetesom ili služi za otkrivanje uzroka hipoglikemije.

  • Uzorak

    Uzorak seruma i urina.

  • Kada se ispituje?

    Ispituje se kod:

    • procene hipoglikemije nakon gladovanja,
    • klasifikacije dijabetes melitusa (nije rutinski test),
    • procena aktivnosti beta-ćelija pankreasa,
    • praćenje terapije nakon pankreatektomije i transplantacije pankreasa.

  • Priprema

    Krv za određivanje koncentracije C-peptida treba vaditi ujutru (nakon 8h gladovanja). Ukoliko se sakuplja 24h urin, ispoštovati pravila za sakupljanje urina.

  • Detaljan opis

    C-peptid je jednolančani vezujući (Connecting-C) polipeptid koji se sastoji od 31 aminokiseline, prosečne molekulske težine od 3,2 kDa. U procesu biosinteze insulina, C-peptid nastaje zajedno sa insulinom proteolitičkim razlaganjem proinsulina, smeštenog u sekretornim granulama Goldžijevog kompleksa beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa. C-peptid igra važnu ulogu u povezivanju dvolančane (A- i B-lanac) strukture insulina i formiranju dve disulfidne veze unutar molekula proinsulina.

    Insulin i C-peptid se otpuštaju u portalnu cirkulaciju u jednakim količinama. C-peptid za razliku od insulina ne podleže metabolisanju u jetri, već se eliminiše iz cirkulacije putem bubrega i zbog toga ima duže poluvreme života u krvi (35 minuta). C-peptid ima 5-10 puta veće i stabilnije koncentracije od insulina u perifernoj cirkulaciji. U urinu se nalazi nepromenjen i to u 20-50 puta većoj koncentraciji nego u serumu i zbog toga se kod bubrežnih oboljenja može javiti povećana koncentracija C-peptida u krvi.

    Određivanje C-peptida u urinu i serumu, zajedno sa glukozom i insulinom pomaže u diferencijalnoj dijagnozi hipoglikemije (nakon gladovanja i hipoglikemije izazvane hiperinsulinizmom). Povećani nivoi insulina, a sniženi nivoi C-peptida se nalaze kod pacijenata sa detektabilnim insulinskim autoantitelima i postprandijalnom hiperglikemijom.

    Takođe, C-peptid je bolji indikator funkcije beta-ćelija pankreasa od insulina. C-peptid nema biološku aktivnost insulina, ali je kod pacijenata na terapiji insulinom značajan indeks za procenu izlučivanja endogenog insulina u slučaju terapije egzogenim insulinom, pošto se u terapeutskim preparatima insulina ne nalazi C-peptid.

    Određivanje C peptida u urinu i serumu može služiti kao pomoć u diferencijaciji dijabetes melitusa tipa 1 od dijabetes melitusa tipa 2. Određivanje C-peptida u 24 h urinu je od značaja za procenu funkcije beta-ćelija, posebno kad često vađenje krvi iz vene nije praktično.

    Terapija C-peptidom se koristi kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa, koji normalno ne stvaraju insulin, pa sledstveno ni C-peptid. Kod ovih pacijenta, C-peptid se vezuje za specifične receptore na membrani ćelije i aktivira Ca-zavisni intraćelijski put prenosa signala. Iako rutinsko određivanje C-peptida ima zanemarljivu ulogu kod pacijenta sa dijabetesom, terapija C-peptidom u kombinaciji sa insulinskom terapijom, može sprečiti ili minimalizovati dugotrajne renalne i neurološke komplikacije kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa. Kod ovih pacijenata, terapija C-peptidom povećava protok krvi kroz bubrege i utiče na permeabilnost glomerularne membrane tako što smanjuje glomerularnu hiperfiltraciju i redukuje izlučivanje albumina urinom.

    • Imaš snižen ili povišen rezultat za
    C-peptid?

    Isprobaj uslugu online tumačenja laboratorijskih nalaza.

    Pokreni tumačenje nalaza
    Napomena

    Koncentracije C-peptida određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Vrednosti C-peptida je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Rezultati ovog testa nisu apsolutni dokaz prisustva ili odsustva oboljenja. Rezultate testa će tumačiti lekar zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.

      Literatura
    1. Tietz Textbook of Clinical Chemistry and Molecular Diagnostics. Edited by CA Burtis, ER Ashwood, DE Bruns. St. Louis, MO. Elsevier Saunders, 2012.
    2. Dods RF. Diabetes Mellitus. In: Kaplan LA, Pesce AJ, Clinical chemistry: theory, analysis, and correlation, 3rd ed. St. Louis: CV Mosby, 1996:620-626.
    3. Wahren J, Ekberg K, Johansson J, et al. Role of c-peptide in human physiology. AJP-Endocrinology and Metabolism 2000;278(5): E759-E768.
    4. Torn C, Landin-Olsson M, Lernmark A, et al. Prognostic factors for the course of beta cell function in autoimmune diabetes. J Clin Endocrinol Metab 2000;85(12):4619-4623.
    5. Wright-Pascoe R, Mills J et al. The role of c-peptide in the classification of diabetes mellitus. West Indian Med J 2000 49(2):138-42.

Jelena Kotur Stevuljević, Dr sc., redovni profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu

Rođena 1969. godine u Smederevu. Diplomirala, a kasnije odbranila magistarski i doktorski rad na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti medicinske biohemije. Na Katedri za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta je zaposlena od 1996, a od 2018. i kao redovni profesor. Dobitnik je brojnih stipendija i nagrada, a 2020. godine se našla na listi 2% najuticajnijih naučnika u svetu baziranoj na standardizovanoj metrici citiranja svih naučnika i naučnih disciplina koju je objavio Univerzitet Stanford.
 Centralna tema njenih istraživanja je razvoj analitike za kvantifikaciju oksidativnog stresa u biološkim tečnostima. Recezent svih tekstova na ovim stranicama.