Test se koristi za kvantitativno određivanje C-peptida. Služi za evaluaciju i tretman pacijenata sa neadekvatnom sekrecijom insulina. Ova analiza omogućava procenu količine insulina produkovanog od strane beta-ćelija pankreasa kod pacijenata sa dijabetesom ili služi za otkrivanje uzroka hipoglikemije.
Uzorak seruma i urina.
Ispituje se kod:
Krv za određivanje koncentracije C-peptida treba vaditi ujutru (nakon 8h gladovanja). Ukoliko se sakuplja 24h urin, ispoštovati pravila za sakupljanje urina.
C-peptid je jednolančani vezujući (Connecting-C) polipeptid koji se sastoji od 31 aminokiseline, prosečne molekulske težine od 3,2 kDa. U procesu biosinteze insulina, C-peptid nastaje zajedno sa insulinom proteolitičkim razlaganjem proinsulina, smeštenog u sekretornim granulama Goldžijevog kompleksa beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa. C-peptid igra važnu ulogu u povezivanju dvolančane (A- i B-lanac) strukture insulina i formiranju dve disulfidne veze unutar molekula proinsulina.
Insulin i C-peptid se otpuštaju u portalnu cirkulaciju u jednakim količinama. C-peptid za razliku od insulina ne podleže metabolisanju u jetri, već se eliminiše iz cirkulacije putem bubrega i zbog toga ima duže poluvreme života u krvi (35 minuta). C-peptid ima 5-10 puta veće i stabilnije koncentracije od insulina u perifernoj cirkulaciji. U urinu se nalazi nepromenjen i to u 20-50 puta većoj koncentraciji nego u serumu i zbog toga se kod bubrežnih oboljenja može javiti povećana koncentracija C-peptida u krvi.
Određivanje C-peptida u urinu i serumu, zajedno sa glukozom i insulinom pomaže u diferencijalnoj dijagnozi hipoglikemije (nakon gladovanja i hipoglikemije izazvane hiperinsulinizmom). Povećani nivoi insulina, a sniženi nivoi C-peptida se nalaze kod pacijenata sa detektabilnim insulinskim autoantitelima i postprandijalnom hiperglikemijom.
Takođe, C-peptid je bolji indikator funkcije beta-ćelija pankreasa od insulina. C-peptid nema biološku aktivnost insulina, ali je kod pacijenata na terapiji insulinom značajan indeks za procenu izlučivanja endogenog insulina u slučaju terapije egzogenim insulinom, pošto se u terapeutskim preparatima insulina ne nalazi C-peptid.
Određivanje C peptida u urinu i serumu može služiti kao pomoć u diferencijaciji dijabetes melitusa tipa 1 od dijabetes melitusa tipa 2. Određivanje C-peptida u 24 h urinu je od značaja za procenu funkcije beta-ćelija, posebno kad često vađenje krvi iz vene nije praktično.
Terapija C-peptidom se koristi kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa, koji normalno ne stvaraju insulin, pa sledstveno ni C-peptid. Kod ovih pacijenta, C-peptid se vezuje za specifične receptore na membrani ćelije i aktivira Ca-zavisni intraćelijski put prenosa signala. Iako rutinsko određivanje C-peptida ima zanemarljivu ulogu kod pacijenta sa dijabetesom, terapija C-peptidom u kombinaciji sa insulinskom terapijom, može sprečiti ili minimalizovati dugotrajne renalne i neurološke komplikacije kod pacijenata sa tipom 1 dijabetesa. Kod ovih pacijenata, terapija C-peptidom povećava protok krvi kroz bubrege i utiče na permeabilnost glomerularne membrane tako što smanjuje glomerularnu hiperfiltraciju i redukuje izlučivanje albumina urinom.
Saznaj u roku od 4h šta to znači!
Koncentracije C-peptida određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Vrednosti C-peptida je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Rezultati ovog testa nisu apsolutni dokaz prisustva ili odsustva oboljenja. Rezultate testa će tumačiti lekar zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.
Jelena Kotur Stevuljević, Dr sc., redovni profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu
Rođena 1969. godine u Smederevu. Diplomirala, a kasnije odbranila magistarski i doktorski rad na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti medicinske biohemije. Na Katedri za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta je zaposlena od 1996, a od 2018. i kao redovni profesor. Dobitnik je brojnih stipendija i nagrada, a 2020. godine se našla na listi 2% najuticajnijih naučnika u svetu baziranoj na standardizovanoj metrici citiranja svih naučnika i naučnih disciplina koju je objavio Univerzitet Stanford. Centralna tema njenih istraživanja je razvoj analitike za kvantifikaciju oksidativnog stresa u biološkim tečnostima. Recezent svih tekstova na ovim stranicama.