CK-MB - Kreatin kinaza izoenzim

CK-MB - Kreatin kinaza izoenzim

  • CK-MB
Cena u privatnim laboratorijama za CK-MB - Kreatin kinaza izoenzim je od 230 - 1800 din.
  • O analizi

    Test se koristi za kvantitativno određivanje aktivnosti enzima CK-MB u serumu. Koristi se u dijagnostici ishemije miokarda kada test za troponin nije dostupan.

  • Uzorak

    Serum.

  • Kada se ispituje?

    Ispituje se kod postavljanja dijagnoze i praćenja efekata terapije akutnog infarkta miokarda.

  • Priprema

    Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

  • Detaljan opis

    Enzim kreatin-kinaza (CK) katalizuje reverzibilnu reakciju fosforilacije kreatina u fosfokreatin, pri čemu se oslobađa energija koju koriste mišići za kontrakciju. CK je dimer izgrađen od dve monomerne jedinice. Danas su poznata tri monomera ovog enzima koja se označavaju kao M, B i Mi. Iz monomera M i B nastaju tri citoplazmatična izoenzma, koji imaju istu molekulsku težinu, katalizuju istu reakciju, ali maju različitu molekulsku strukturu i lokalizovani su u različitim organima. Četvrti izoenzim je lokalizovan u mitohondrijama.

    Ovi izoenzimi su:

    • CK-MM (mišićni) primarno se nalazi u skeletnim mišićima.
    • CK-BB (moždani) primarno se nalazi u centralnom nervnom sistemu, ali ga ima i u gastrointestinalnom traktu i uterusu.
    • CK-MB (miokardijalni) je lokalizovan na miofibrilama srčanog mišića.
    • CK-Mi (mitohondrijalni) nalazi se u mitohondrijama ćelija i odgovoran je za transport ATP iz mitohondrija u citoplazmu.

    Ranije je najznačajnija klinička primena određivanja aktivnosti ukupnog CK bila zajedno sa aktivnošću CK-MB izoenzima kod postavljanja dijagnoze akutnog infarkta miokarda (AIM). U novije vreme je ovo napušteno i određivanje CK/CK-MB je zamenjeno određivanjem troponina T i I koji predstavljaju mnogo specifičnije markere oštećenja srčanog tkiva. Međutim aktivnost CK/CK-MB se koristi nekada za otkrivanje rizika za reinfarkt kod pacijenata sa AIM.

    Određivanje CK-MB u serumu je najčešće potrebno kada se uoči povišena aktivnost ukupnog CK da bi se utvrdilo da li to povećanje potiče od skeletnih ili od srčanog mišića, posebno kada pacijent ima bol u grudima i kada test za troponin nije dostupan.

    Određivanje CK-MB-a u serumu se koristi kao pomoć u dijagnozi infarkta miokarda. Povećane vrednosti ovog izoenzima su povezane sa oštećenjem ćelija miokarda karakterističnim za infarkt. Vrednosti CK-MB kod oštećenja miokarda rastu 3-8h nakon prvog bola u grudima, pik dostižu nakon 12-24h i vraćaju se na bazalne vrednosti nakon 24-48h. Samo serijsko određivanje ovog izoenzima ima značaja u dijagnozi infarkta miokarda, jer pokazuje karakterističnu šemu rasta i pada koncentracije. Ako nakon inicijalnog porasta ne dolazi do pada aktivnosti ovog enzima, ili nakon pada aktivnosti CK-MB dođe do njegovog ponovnog porasta to ukazuje na mogućnost reinfarkta.

    Aktivnost CK-MB se uvek određuje zajedno sa aktivnošću CK. Posle infarkta miokarda povećava se aktivnost CK i CK-MB, ali ovo povećanje ne ide paralelno i maksimalno povećanje vrednosti CK-MB se javlja nešto ranije. Kod tipičnog infarkta miokarda vrednosti CK-MB iznose više od 8% ukupnog CK, uglavnom su između 10 i 30%.

    CK-MB može biti povećan i kod:

    • operacije srčanih zalistaka
    • postavljanja bajpasa
    • reparacije kongentalnih defekata.

    Ovo povećanje vrednosti ne pokazuje karakterističnu šemu rasta i pada koncentracija koja se javlja kod akutnog infarkta miokarda. Kod ovih pacijenata se CK-MB određuje radi praćenja pojave infarkta miokarda kao komplikacije.

  • Tvoji rezultati su van referentnih vrednosti?

    Saznaj u roku od 4h šta to znači!

    Pokreni tumačenje laboratorijskih nalaza

    Napomena

    Aktivnosti CK-MB određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Vrednosti CK-MB je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Rezultati ovog testa nisu apsolutni dokaz prisustva ili odsustva oboljenja. Rezultate testa će tumačiti lekar zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.

      Literatura
    1. Tietz Textbook of Clinical Chemistry and Molecular Diagnostics. Edited by CA Burtis, ER Ashwood, DE Bruns. St. Louis, MO. Elsevier Saunders, 2012.
    2. Vafaie M. State-of-the-art diagnosis of myocardial infarction. Diagnosis 2016; 3(4): 137–142.
    3. Thygesen K, Alpert JS et al. Myocardial infarction redefined-A consensus document of the Joint European Society of Cardiology/American College of Cardiology Committee for the redefinition of myocardial infarction. JACC 2000;36:959-969.
    4. Spasić S, Jelić-Ivanović Z, Spasojević-Kalimanovska V. Medicinska biohemija, udžbenik, Farmaceutski fakultet, Beograd, 2018.

Božena Pavasović, diplomirani farmaceut - medicinski biohemičar

Rođena 1984. godine u Šibeniku. Završila Farmaceutski fakultet u Beogradu, smer medicinski biohemičar. Većinu praktičnih znanja i veština iz oblasti laboratorijske dijagnostike je stekla u Kliničko-biohemijskoj laboratoriji OB Pančevo gde i danas radi. Po prirodi je entuzijasta, optimista, zaljubljenik u putovanja i fotografiju, kojom se i amaterski bavi.