O analizi

Candida albicans je vrsta gljivice koja je sa mnogobrojnim mikroorganizmima (bakterijama, virusima, drugim gljivicama) prirodno prisutna na koži i sluzokožama čovekovog organizma. Različiti mikroorganizmi žive zajedno u ravnoteži na koži i sluzokožama i normalno ne ispoljavalju štetne efekte po zdravlje. Pod određenim okolnostima može doći do poremećaja ravnoteže između ovih mikroorganizama i do prekomernog razmnožavanja kandide, kada se javlja kandidijaza (infekcija kandidom). Najčešće se javljaju lokalne infekcije kože glave, dlanova, stopala, kose, sluzokože creva, vagine i glansa penisa. Retko se može javiti i sistemska infekcija kandidom, kada se ova gljivica širi krvotokom i obično zahvata srce, bubrege, jetru, mozak i oko. Ovaj test se koristi u svrhu laboratorijske dijagnostike kandidijaze pomoću određivanja IgG, IgM i IgA antitela na Candidu albicans.

Uzorak

Uzorak seruma.

Kada se ispituje?

Kao pomoć pri postavljanju dijagnoze infekcije Candidom albicans.

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

Detaljan opis

Candida albicans je vrsta gljivice koja je normalno, u maloj količini, prisutna na koži i sluzokožama organa za varenje, genitalnih i urinarnih organa. Mnogobrojni mikroorganizmi (bakterije, gljivice, virusi) se normalno nalaze na koži i sluzokožama različitih organa čovekovog organizma. Svi ovi mikroorganizmi žive zajedno u ravnoteži i normalno ne ispoljavalju štetne efekte po zdravlje. Pod određenim okolnostima može doći do narušavanja ove ravnoteže i posledičnog prekomernog rasta i razmnožavanja gljivica. Kod prekomernog rasta i razmnožavanja Candide albicans nastaje infekcija – kandidijaza. Faktori koji doprinose narušavanju ove ravnoteže su:

1. Gojaznost
2. Neuhranjenost
3. Ishrana bogata ugljenim hidratima
4. Pojačan stres
5. Trudnoća
6. Neadekvatna lična higijena
7. Prekomerno znojenje
8. Dijabetes
9. Oboljenja ili stanja organizma koja su praćena smanjenom otpornošću organizma (infekcija HIV-om, kancer, terapija kancera, terapija lekovima koji sprečavaju odbacivanje transplantiranog organa)
10. Produžena primena kortikosteroida, antibiotika, dezinficijenasa, terapije zračenjem
11. Upotreba katetera
12. Stanja nakon operativnih procedura

Kandidijaza može biti površinska ili sistemska. Površinska kandidijaza se često javlja i kod osoba sa normalnim imunitetom i kod osoba sa oslabljenim imunitetom i može zahvatiti površinu kože, sluzokoža i nokta. Sistemska kandidijaza se javlja ređe u odnosu na površinsku kandidijazu, uglavnom kod osoba čiji se organizam nalazi u stanju smanjene otpornosti zbog neke bolesti, terapije ili nakon ozbiljnijeg hirurškog zahvata.

Hronična mukokutana kandidijaza je stanje koje se najčešće javlja kod ljudi sa oslabljenim imunitetom zbog genetske predispozicije. Karakteriše se hroničnom upalom i površinskom infekcijom kože glave i šaka, skalpa i kose, crvenilom, svrabom i ograničenim beličastim naslagama.

Intertrigo je oboljenje koje je okarakterisano upalom i površinskom infekcijom nabora kože kod kojih postoji vlaga i trenje, kao što su pelenska regija, pazuh, nabori ispod dojki, perineum, očni kapci.

Onihomikoza predstavlja lokalnu gljivičnu infekciju nokta gde dolazi do promene boje nokta u belu ili žutu, zadebljanja nokta i odvajanja nokatne ploče.

Mukozna kandidijaza označava površinsku infekciju oralne sluznice, sluznica ždrela, jednjaka, creva, sluzokože genitalnih organa i mokraćne bešike.

• Tipičan nalaz kod kandidijaze usne duplje je pojava kremastog, belog filma na jeziku, sluzokoži obraza i ždrelu. Ponekad zahvata krajnike i desni.
• Kandidijaza jednjaka može izazvati simptome poput otežanog gutanja, gorušice i bola u leđima.
• Crevna kandidijaza se karakteriše smenom proliva i zatvora, sluzavim stolicama, nadimanjem, gorušicom, grčevima u stomaku, svrabom analne regije.
• Urogenitalna kandidijaza se odnosi na vulvovaginitis, balanitis i cistitis. Vulvovaginitis je česta gljivična vaginalna infekcija, pogotovo kod trudnica, žena koje koriste intrauterine spirale i kontraceptivne pilule. Karateriše se svrabom, peckanjem, crvenilom i pojačanim beličastim sekretom sirastog izgleda.
• Balanitis predstavlja infekciju glansa i prepucijuma penisa. Karakteriše se crvenilom, svrabom i pojavom belih fleka.
• Kandida cistitis predstavlja infekciju mokraćne bešike i ona najčešće nastaje usled primene katetera.

Sistemska kandidijaza je ozbiljno stanje i nastaje zbog unosa gljivica iz spoljašnje sredine ili zbog prelaska kandide sa oštećene sluzokože organa za varenje ili sluzokože genitalnih organa i mokraćne bešike u krvotok. Infekcija najčešće zahvata srce, bubrege, jetru, mozak i oko.

Laboratorijska dijagnostika infekcije Candidom albicans obuhvata:

1. Mikroskopsko posmatranje izrađenih preparata ili zasejavanje kulture. Mikroskopsko posmatranje preparata podrazumeva posmatranje tankih razmaza briseva, urina ili fecesa pomoću mikroskopa i na ovaj način se mogu uočiti gljivice. Zasejavanje kulture podrazumeva premazivanje hranljive podloge za gljivice nekim od pomenutih uzoraka. Ova podloga obezbeđuje hranu i uslove za rast kandide, pa ukoliko je kandida prisutna u uzorku, dolazi do vidljivog rasta na hranljivoj podlozi. U ovu svrhu se uzimaju brisevi kože, sluzokože, strugotine kože, nokta, sadržaja ispod nokta, urin i feces Uzorak fecesa se uzima tri puta uzastopno (3 različita uzorka fecesa). Kod sumnje na sistemsku infekciju, radi se kultura iz krvi (hemokultura) ili dela tkiva nekog organa. Takođe se može uraditi i mikogram koji služi kao pomoć u odabiru terapije za pacijenta – ovom analizom se ispituje osetljivost gljivice na lekove.
2. Serološki testovi - testovi iz seruma krvi:

U serološkim testovima kao materijal za analizu se koristi serum iz krvi. Procedura uzimanja ove vrste uzorka je vrlo jednostavna: iz vene se uzima mala količina krvi u epruveti. Veoma brzo se u laboratoriji izdvaja serum iz krvi u kome se dalje određuju IgG, IgM i IgA antitela na Candidu albicans, kod sumnje na lokalnu ili sistemsku kandidijazu. Takođe, ukoliko postoji sumnja na sistemsku kandidijazu, može se ispitati prisustvo određenih jedinjenja koja potiču od ove gljivice (beta-D-glukana i manana) ili antitela poput anti-mananskih-antitela u serumu.

B-limfociti (vrsta leukocita, tj. belih krvnih zrnaca) proizvode antitela klase IgG, IgM i IgA čiji je zadatak da pomognu organizmu u borbi protiv kandide, tako što neutrališu određene proteine na površini kandide i sprečavaju njeno dalje širenje. Određivanjem koncentracije antitela protiv kandide možemo dobiti informaciju da li trenutno postoji infekcija kandidom ili je infekcija postojala ranije.

Naš organizam u toku prvog susreta sa kandidom proizvodi antitela IgM klase. Vremenom koncentracija ovih antitela počinje da opada, a povećava se proizvodnja IgG antitela koja mogu ostati prisutna u krvi dugo nakon što je prošla infekcija kandidom. Kod ponovne infekcije kandidom organizam ne proizvodi IgM antitela u količini u kojoj ih proizvodi u toku prvog susreta sa kandidom. Iz ovog razloga pri svakoj narednoj, ponovljenoj akutnoj infekciji kandidom dolazi do većeg porasta koncentracije IgG antitela u odnosu na IgM antitela.

IgA antitela su sastavni deo lokalnog imuniteta sluznica usta, dušnika, creva i vagine. Ona ukazuju na skorašnju infekciju kandidom i njihova koncentracija opada vremenom, kao što opada koncentracija IgM klase antitela.