O analizi

Epstein-Barr virus (Epštajn-Bar virus, humani herpes virus 4, EBV) je prepoznatljiv kao jedan od uzročnika infektivne mononukleoze (“bolesti poljupca”), koja se često dešava kod dece i u mlađoj životnoj dobi. Prenosi se putem telesnih tečnosti, najčešće pljuvačkom.

U cilju laboratorijske dijagnostike infekcije Epstein-Barr virus-om i infektivne mononukleoze moguće je uraditi više testova, kao što su:

• određivanje prisustva različitih antitela koja se bore protiv virusa,
• Paul-Bunnell test (određivanje heterofilnih antitela),
• detekcija antitela IgG i IgM Western blot metodom i
• određivanje aviditeta IgG antitela

Uzorak

Serum

Kada se ispituje?

Kod sumnje na infekciju Epstein-Barr virusom.

Priprema

Nema posebnog načina pripreme. Poželjno je davati krv natašte, pre jela.

Detaljan opis

Epstein-Barr virus (Epštajn-Bar virus, humani herpes virus 4, EBV) pripada porodici herpes virusa. EBV se prenosi putem telesnih tečnosti, najčešće pljuvačkom, pa se iz ovog razloga infektivna mononukleoza naziva “bolest poljupca”. Virus se može preneti upotrebom četkice za zube, čaše i pribora za jelo inficirane osobe. Takođe se može preneti putem krvi i semene tečnosti u toku seksualnog kontakta, transfuzijom krvi i transplantacijom organa zaražene osobe.

Najčešća klinička manifestacija infekcije ovim virusom je akutna infektivna mononukleoza. Ređe se javljaju zapaljenje ovojnica mozga i tkiva mozga (meningoencefalitis) i zapaljenje jetre (hepatitis). Još ređe, bolest može imati oblik hronične (dugotrajne) mononukleoze. Većina odraslog stanovništva širom sveta u nekom trenutku svoga života biva zaraženo ovim virusom. Nakon prvog susreta sa virusom (primarne infekcije), EBV može ostati u organizmu u latentnoj (uspavanoj) formi koja se može nakon nekog vremena ponovo aktivirati. Ovaj virus se povezuje sa različitim karcinomima:

• nazofaringealnim karcinomom (karcinom prolaza koji povezuje zadnji deo nosa sa grlom),
• Burkitt-ovim limfomom
• Hodžkinovim limfomom
• imfomom B-ćelija
• karcinomom pljuvačnih žlezdi i nekim vrstama tumora organa za disanje i varenje.

U dečijem uzrastu, simptomi su veoma blagi i uglavnom prolaze neopaženo, dok kod tinejdžera i odraslih bolest obično traje 2 do 4 nedelje. Simptomi infektivne mononukleoze su:

• umor,
• groznica,
• upala grla,
• osip,
• uvećanje limfnih žlezdi vrata, pazuha i
• uvećanje slezine i jetre.

Dijagnoza infektivne mononukleoze se uspostavlja na osnovu simptoma i rezultata laboratorijskih analiza.

Nalaz kompletne krvne slike kod infektivne mononukleoze najčešće pokazuje leukocitozu (povećanje broja belih krvnih zrnaca) i limfocitozu (povećanje broja limfocita, a limfociti su vrsta belih krvnih zrnaca) sa atipičnim (izmenjenim) limfocitima. Mogu se javiti i smanjenje broja neutrofila (vrsta belih krvnih zrnaca) i trombocita (krvnih pločica).

Sreću se i povećani nivoi enzima aspartat aminotransferaze (AST), alanin aminotransferaze (ALT), alkalne fosfataze (ALP) i laktat-dehidrogenaze (LDH).

Serološka dijagnostika bazira se na dokazivanju antitela na određene virusne antigene. Antigeni su delovi virusa protiv kojih naš organizam stvara antitela koja su veoma značajna u borbi protiv infekcije. Neki od najznačajnijih antigena ovog virusa su viralni kapsidni antigen (VCA, eng. viral capsid antigen), rani antigen virusa (EA, eng. early antigen) i nuklearni antigen virusa (EBNA, eng. Epstein-Barr nuclear antigen). Antitela na ove antigene se stvaraju u različitim stadijumima infekcije, pa se kombinacijom različitih antitela na različite virusne antigene dobija tzv. serološki profil, pomoću koga se može sa velikom tačnošću odrediti stadijum infekcije. Određivanje antitela je veoma važno u dijagnostici mononukleoze, s obzirom na to da mononukleozu mogu izazvati i rubella virus, mumps virus, humani herpes virus 6, humani citomegalovirus, virus HIV-a i parazit Toxoplasma gondii.

Najznačajnije klase antitela koja se koriste u dijagnostici EBV infekcije su:

1. Antitela usmerena protiv antigena kapsida virusa, tj. antitela protiv viralnog kapsidnog antigena (VCA)
• Anti-VCA IgM se javljaju na početku infekcije i uobičajeno nestaju nakon 4 do 6 nedelja. Mogu se pojaviti i u reaktivaciji virusa u oko 5-15% slučajeva. Kod dece do jedne godine života anti-VCA IgM se često ne javljaju u dijagnostičkom nivou.
• Anti-VCA IgG antitela se javljaju u akutnoj fazi infekcije, pik koncentracije se dostiže za 2 do 4 nedelje nakon početka infekcije, a zatim dolazi do blagog smanjenja koncentracije. Ova antitela ostaju prisutna u krvi pacijenta tokom celog života. Pozitivan rezultat ovih antitela ne govori mnogo o stadijumu infekcije, jer se mogu naći i u akutnoj infekciji, reaktivaciji ili kao znak stare infekcije.
2. Antitela usmerena protiv ranog antigena virusa (EA, eng. early antigen)
• Anti-EA IgG se javljaju u toku akutne faze bolesti i u najvećem broju slučajeva nakon 3 do 6 meseci se ova antitela više ne mogu detektovati u krvi. Kod najvećeg broja pacijenata, detekcija anti-EA IgG antitela je znak aktivne infekcije. Međutim, 20% zdravih osoba može imati ova antitela nakon više godina.
• Anti-EA IgA javljaju se vrlo rano u toku primoinfekcije i vrlo kratko traju. IgA antitela su sastavni deo lokalnog imuniteta sluznica različitih organa, pa se ova antitela karakteristično javljaju kod bolesnika sa nazofaringealnim karcinomom kao rezultat lokalnih zbivanja. Kod ovih pacijenata se javljaju i anti-VCA IgA i anti-EA IgG.
3. Antitela usmerena protiv nukleanog antigena virusa (EBNA, eng. EBV nuclear antigen)
• Anti-EBNA-1 IgG se ne detektuju u akutnoj fazi infekcije, već su znak infekcije koja se desila u prošlosti. Koncentracija ovih antitela polako raste u toku 2 do 4 meseca nakon početka simptoma i doživotno ostaju prisutna u krvi. Međutim, većina pacijenata sa hroničnom infekcijom i pacijenti sa imunosupresijom (oslabljenim imunitetom usled neke bolesti ili terapije) su negativni na anti-EBNA-1 IgG ili imaju niske nivoe.

Određivanjem anti-VCA IgG, anti-VCA IgM i anti-EBNA-1 IgG moguće je lako razlikovati akutnu od prošle infekcije kod najvećeg broja osoba sa očuvanim imunitetom. Međutim, rezultati ovih testova kod osoba sa oslabljenim imunskim odgovorom ponekad nisu od prevelikog značaja zbog njihovog izmenjenog imunskog odgovora.

Prisustvo anti-VCA IgG i anti-VCA IgM, bez prisustva anti-EBNA-1 IgG ukazuje na akutnu infekciju

Prisustvo anti-VCA IgG i anti-EBNA-1 IgG, bez prisustva anti-VCA IgM ukazuje na prošlu infekciju.

Negativan rezultat anti-EBNA IgG i pozitivan rezultat anti-EBNA IgM i anti-EA IgG, uz visok nivo aviditeta VCA IgG u toku 3 meseca od akutne infekcije može ukazivati na ponovnu aktivaciju infekcije.

U nekim slučajevima rezultati mogu biti nejasni, kao što su izolovano prisustvo samo jedne vrste antitela ili istovremeno prisustvo anti-VCA IgM, anti-VCA IgG i anti-EBNA-1 IgG. U ovim slučajevima savetuje se primena dodatnih testova, kao što su:

• određivanje aviditeta IgG antitela,
• identifikacija anti-EBV IgG i IgM antitela imunobloting tehnikama,
• određivanje heterofilnih antitela (Paul-Bunnell test) i
• određivanje anti-EA antitela.

Epstein – Barr heterofilna antitela (Paul-Bunnell)

Paul-Bunnell test za dokazivanje heterofilnih antitela korišćen je za potvrdu infektivne mononukleoze mnogo pre nego što je otkriven EBV. Antitela otkrivena ovim testom nisu specifična za EBV infekciju, jer mogu nastati i u drugim bolestima. Pozitivan rezultat može indikovati da osoba ima infektivnu mononukleozu, ali ne potvrđuje prisustvo EBV infekcije.

Paul-Bunnell test za detekciju heterofilnih antitela u prvoj nedelji bolesti pozitivan je kod 40% pacijenata, dok je u trećoj nedelji pozitivan kod 80-90% pacijenata.

Lažno negativni rezultati se mogu naći u 10-15% slučajeva, posebno kod dece i atipičnih formi bolesti. Kod dece starosti 2-5 godina test je pozitivan u svega 50% slučajeva, dok je kod dece starosti do 2 godine pozitivan u samo 10-30% slučajeva. Lažno pozitivni rezultati se sreću kod pacijenata sa autoimunskim bolestima, kod osoba sa hematološkim oboljenjima (bolesti krvi), hepatitisom (zapaljenje jetre) i serumskom bolešću (bolest u kojoj se kompleksi antitela i antigena talože u krvim sudovima).

Određivanje heterofilnih antitela može biti korisno kod pacijenata sa izolovanim pozitivnim rezultatom anti-VCA IgG antitela: pozitivan rezultat heterofilnih antitela bi ukazivao na akutnu infekciju, a negativan na prošlu infekciju.

Ukoliko se u dijagnostici mononukleoze ovaj test radi pre određivanja specifičnih antitela, negativan rezultat ne znači odsustvo infekcije EBV virusom i savetuje se određivanje specifičnih antitela na EBV.

Imunobloting testovi (detekcija antitela IgG i IgM Western blot metodom)

Imunoblotting testovi za detekciju IgG antitela pomažu u detaljnijem ispitivanju porekla IgG antitela i razlikovanju akutne od prošle infekcije u slučajevima gde su prisutna anti-VCA IgG antitela, bez prisustva anti-EBNA-1 IgG i anti-VCA IgM.

Antigeni p72, p18, p23, p54, p138 i gp 350/250 bliže određuju poreklo antitela i predstavljaju oznake i sinonime za antigene virusa, kao što su EBNA-1 (p72), VCA (p18 i p23), EA (p54 i p138) i MA (gp 350/250) antigeni. Pokazalo se da serumi pacijenata sa akutnom infekcijom pokazuju prisustvo anti-p23 IgG, anti-p55 IgG i anti-p138 IgG, ali ne i anti-p72 IgG, dok serumi pacijenata sa prošlom infekcijom pokazuju anti-p23 IgG, anti-p72 IgG i anti-p18 IgG. S obzirom da se anti-p18 IgG antitela smatraju ekvivalentnim anti-EBNA-1 IgG antitelima, prisustvo anti-p18 IgG antitela bi ukazivalo na prošlu infekciju, a odsustvo na akutnu infekciju.

Imunoblotting testovi za određivanje IgM su korisni za potvrdu specifičnosti anti-VCA IgM skrining testova, jer skrining testovi mogu biti lažno pozitivni usled infekcija drugim patogenima, kao što su humani citomegalovirus, parvovirus B19, Toxoplasma gondii, virusi hepatitisa ili virus HIV-a. Takođe, lažno pozitivan rezultat se može javiti usled prisustva autoantitela ili reumatoidnog faktora.

Aviditet Epstein – Barr IgG antitela

Ovim testom se može proceniti sazrevanje IgG antitela. IgG antitela proizvedena na početku infekcije imaju nizak aviditet, dok tokom vremena IgG antitela sazrevaju i njihov aviditet biva veći. Aviditet je nizak na početku akutne infekcije, ali raste sa sazrevanjem imunskog odgovora.

Ograničenja testova aviditeta su individualno sazrevanje antitela i to što se ovaj test ne može raditi kod novorođenčadi usled prisustva majčinih antitela.

Šta znače negativan ili pozitivan nalaz?