O analizi

Grupa testova i faktora za koje je dokazano da kod pacijenta povećavaju rizik za razvoj kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih oboljenja (infarkta miokarda i šloga).

Uzorak

Uzorak seruma ili plazme.

Kada se ispituje?

Faktori rizika se ispituju kod:

• Utvrđivanja rizika od kardiovaskularnih oboljenja.
• Donošenja odluke o potrebnoj terapiji.

Priprema

Pošto određivanje faktora rizika uključuje određivanje lipidnog statusa, neophodno je:

• Da se pacijent uobičajeno hrani i da nema promena u telesnoj težini najmanje 14 dana pre vađenja krvi.
• Da ne vežba intenzivno najmanje 24h pre vađenja krvi.
• Da se krv uzima nakon perioda noćnog gladovanja od 10-12h.

Detaljan opis

Faktore rizika za pojavu kardiovaskularnih oboljenja (KVB) možemo podeliti na promenljive i nepromenljive. Na promenljive faktore rizika možemo uticati i smanjiti rizik za pojavu KVB, a na nepromenljive ne možemo delovati, ali moramo biti svesni njihovog postojanja u tumačenju rizika.

U promenljive faktore spadaju:

• Lipidni faktori (parametri lipidnog statusa)
• Nelipidni faktori
• Dijabetes
• Hipertenzija
• Pušenje
• Nepravilna ishrana
• Alkohol
• Gojaznost
• Fizička neaktivnost
• Trombogeni faktori

U nepromenljive faktore spadaju:

• Starost
• Pol
• Rasa
• Genetska predispozicija

Određivanje lipidnog statusa je najvažniji test koji se koristi u proceni rizika za razvoj kardiovaskularnih oboljenja. U sklopu osnovnog lipidnog statusa se najčešće određuju:

• Ukupni holesterol
• HDL-holesterol
• LDL-holesterol
• Trigliceridi

Lipidni status se koristi da bi se procenio individualni rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti i da bi se pristupilo odgovarajućoj terapiji.

Pored ovih testova koji se koriste u sklopu osnovnog lipidnog statusa, koriste se i računski parametri koji su iz njih izvedeni i to:

1. Non-HDL-holesterol (non-HDL-h) dobija se kada se od ukupnog holesterola oduzme HDL-holesterol (holesterol – HDL-h) i predstavlja holesterol koga nose sve lipoproteinske čestice osim HDL, tj. sve aterogene lipoproteinske čestice (LDL, VLDL, IDL) i samim tim je bolji marker rizika za razvoj kardiovaskularnih oboljenja jer predstavlja zbir celokupne količine holesterola u proaterogenim lipoproteinima.



Prednosti non-HDL-h su:

• Lako se izračunava i potrebno je uraditi manje ostalih lipidnih parametara (nije potrebna koncentracija triglicerida),
• Može se odrediti iz uzoraka koji nisu uzeti natašte, što je posebno prednost kod hospitalizovanih pacijenata.
2. Holesterol/HDL odnos - dobija se deljenjem koncentracija ukupnog holesterola i HDL-h. Što je ovaj odnos veći, to je veći rizik od razvoja kardiovaskularnih oboljenja i obrnuto.

Postoje i sledeći testovi koji se na zahtev lekara mogu uraditi da bi se dodatno procenio rizik za razvoj KVB:

• hsCRP
• Lp (a)
• Apo B
• Apo A-I
• Lp-LPA2
• GGT
• Homocistein
• Cistatin C
• Fibrinogen