Test se koristi za kvantitativno određivanje fruktozamina. Koristi se za procenu prosečne koncentracije glukoze u krvi kod pacijenata sa dijabetes melitusom u periodu od 2-3 nedelje.
Uzorak seruma ili plazme.
Kod praćenja efekta uvedene terapije kod dijabetičara i kad se ne može odrediti HbA1c.
Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.
Najznačajnija patofiziološka komplikacija hiperglikemije je povećana hemijska interakcija glukoze sa proteinima, što dovodi do njenog neenzimskog vezivanja sa proteinima plazme (reakcija glikacije, ranije glikozilacije). Neenzimskom reakcijom između glukoze i ε-grupe lizinskog ostatka albumina i drugih serumskih proteina formira se nestabilni aldimin koji se nakon određenih hemijskih transformacija prevodi u stabilnu ketoaminsku strukturu koja je nazvana fruktozamin (1-amino-1-deoksi-fruktoza). S obzirom na to da ovakvoj vrsti glikacije podležu svi serumski proteini, a da je među njima najzastupljeniji albumin, fruktozamin se smatra merom glikacije albumina.
U krvi pacijenata sa dijabetesom je koncentracija glukoze stalno povećana, tako da raste i koncentracija fruktozamina u krvi. Pošto je poluživot albumina u plazmi 20 dana, merenje ovog glikozilovanog albumina odražava glikemiju u periodu od prethodne 2-3 nedelje. Dokazano je da se hronične komplikacije dijabetes melitusa mogu redukovati dugotrajnom kontrolom i održavanjem koncentracije glukoze u krvi u normalnim granicama, određivanje HbA1c (uvid u prosečnu koncentraciju glukoze tokom 2-3 meseca) i fruktozamina mogu poslužiti kao dobri indikatori ove kontrole u dužim vremenskim periodima.
Fruktozamin se određuje u krvi:
Saznaj u roku od 4h šta to znači!
Koncentracije fruktozamina određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Vrednosti fruktozamina je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Rezultati ovog testa nisu apsolutni dokaz prisustva ili odsustva oboljenja. Rezultate testa će tumačiti lekar zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.
Jelena Kotur Stevuljević, Dr sc., redovni profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu
Rođena 1969. godine u Smederevu. Diplomirala, a kasnije odbranila magistarski i doktorski rad na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti medicinske biohemije. Na Katedri za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta je zaposlena od 1996, a od 2018. i kao redovni profesor. Dobitnik je brojnih stipendija i nagrada, a 2020. godine se našla na listi 2% najuticajnijih naučnika u svetu baziranoj na standardizovanoj metrici citiranja svih naučnika i naučnih disciplina koju je objavio Univerzitet Stanford. Centralna tema njenih istraživanja je razvoj analitike za kvantifikaciju oksidativnog stresa u biološkim tečnostima. Recezent svih tekstova na ovim stranicama.