Odabrane analize
  • Gde radite analize? nađi najbolju cenu zatvori

GGT - Gama glutamil transferaza

Početna / Enzimi

GGT - Gama glutamil transferaza

  • GGT
  • O analizi

    GGT je veoma osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutan i u pankreasu i bubrezima. Porast katalitičke aktivnosti GGT u serumu je najosetljiviji pokazatelj oštećenja jetre, a naročito je izražen ako su oštećenja uzrokovana alkoholom. Dobar je pokazatelj u diferencijalnoj dijagnostici hepatocelularne i opstruktivne žutice. Značajno je određivanje ovog enzima zajedno sa enzimom alkalnom fosfatazom jer nalaz povećanja ALP bez povećanja GGT ukazuje na oboljenje kostiju, dok povećanje aktivnosti oba ova enzima ukazuje na oboljenje jetre.

  • Uzorak

    Uzorak seruma ili plazme.

  • Kada se ispituje?

    GGT predstavlja osetljiv parametar bolesti jetre, gde se javlja povišen nivo nezavisno od uzroka. Uz povećane vrednosti ALP-a predstavlja pomoć pri diferencijalnoj dijagnozi oboljenja jetre (povećana ALP se nalazi i kod bolesti kostiju). Koristi se za otkrivanje alkoholizma, kao i za praćenje toka lečenja alkoholičara.

  • Priprema

    Kod nekih osoba može da pokaže manju vrednost posle jela, treba natašte dati krv, posle noćnog gladovanja.

  • Detaljan opis

    Enzim GGT je membranski enzim iz grupe peptidaza koji katalizuje prenos hidrolizom oslobođenog ostatka glutaminske kiseline na neku aminokiselinu ili peptid. Takođe je uključen u metabolizam glutationa (značajnog ćelijskog antioksidansa). Najviše gama glutamil transferaze ima u:

    • bubrezima,
    • prostati,
    • jetri,
    • epitelu tankog creva i
    • mozgu

    Nalazi se na mestima intenzivne apsorpcije aminokiselina. GGT je veoma osetljiv indikator za oboljenja jetre, mada je prisutan i u pankreasu i bubrezima. Pretežno je lokalizovan u membrani žučnih puteva i u endoplazmatskom retikulumu hepatocita. Ovaj enzim se smatra najosetljivijim indikatorom hepatobilijarnih oboljenja, jer i mali poremećaj ćelijskog integriteta ili minimalne holestaze dovodi do značajnog porasta aktivnosti GGT u serumu. Izrazito povećanje aktivnosti ovog enzima se nalazi kod bolesnika sa opstruktivnim ikterusom i mogu se očekivati vrednosti 5-30 puta više od gornje granice referentnog opsega. U slučaju infektivnog hepatitisa javlja se blago povećanje aktivnosti GGT i to 2-5 puta u odnosu na gornju granicu referentnog opsega. Pored toga, pošto se radi o indukovanom enzimu, sa prolongiranim poluživotom od 20 dana, on je odličan indikator oštećenja jetre npr. alkoholom, lekovima ili toksinima.

    • Snižene vrednosti

    Snižene vrednosti nisu klinički značajne, jer je to ćelijski enzim (nalazi se u organima).

    Povišene vrednosti

    Aktivnost je povišena kod:

    • ciroze jetre,
    • akutnog virusnog hepatitisa,
    • hroničnog hepatitisa,
    • pankreatitisa,
    • infarkta miokarda,
    • postojanja opstrukcije (prepreke) u žučnim putevima,
    • primarnih ili metastatskih tumora jetre,
    • oštećenja jetre izazvanog alkoholizmom,
    • dekompenzovane srčane bolesti,
    • zloćudnog tumora pankreasa,
    • upotrebe nekih lekova (fenitoin i fenobarbiton).

    Budući da se povišen nivo GGT nalazi kod bolesnika sa alkoholnom cirozom jetre i kod ljudi koji su teški alkoholičari, GGT je značajan u otkrivanju alkoholizma, alkoholnih oštećenja jetre i praćenju alkoholne apstinencije.

    Napomena

    Prema nekim istraživanjima, vrednost GGT opada posle jela, pa se krv pacijentu uzima posle noćnog gladovanja. Inače, čak i mala konzumacija alkohola 24h pre vađenja krvi može povećati vrednost GGT-a. Takođe je potrebno kod nalaza povišenih vrednosti ovog enzima, pre dijagnoze bolesti jetre uzeti podatak o terapiji koju pacijent koristi.

      Literatura
    1. Tietz Textbook of Clinical Chemistry and Molecular Diagnostics. Edited by CA Burtis, ER Ashwood, DE Bruns. St. Louis, MO, Elsevier Saunders, 2012, pp 573-583.
    2. https://www.mayomedicallaboratories.com Pristupljeno 13.12.2020.

Jelena Kotur Stevuljević, Dr sc., redovni profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu

Rođena 1969. godine u Smederevu. Diplomirala, a kasnije odbranila magistarski i doktorski rad na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti medicinske biohemije. Na Katedri za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta je zaposlena od 1996, a od 2018. i kao redovni profesor. Dobitnik je brojnih stipendija i nagrada, a 2020. godine se našla na listi 2% najuticajnijih naučnika u svetu baziranoj na standardizovanoj metrici citiranja svih naučnika i naučnih disciplina koju je objavio Univerzitet Stanford.
 Centralna tema njenih istraživanja je razvoj analitike za kvantifikaciju oksidativnog stresa u biološkim tečnostima. Recezent svih tekstova na ovim stranicama.