O analizi

Test se koristi za kvantitativno određivanje glukoze. Služi za postavljanje dijagnoze dijabetesa i praćenje hiperglikemije i hipoglikemije

Uzorak

Uzorak seruma, plazme i pune krvi. Uzorak urina.

Kada se ispituje?

Kod postavljanja dijagnoze dijabetesa i predijabetesa. Kod praćenja i lečenja hiperglikemije i hipoglikemije.

Priprema

Krv za određivanje koncentracije glukoze, ukoliko lekar ne odredi drugačije, treba vaditi ujutru (nakon 8h gladovanja)

Detaljan opis

Ugljeni hidrati predstavljaju glavni izvor energije u organizmu, koja se oslobađa njihovom oksidacijom do ugljen-dioksida i vode. Putem ishrane ih unosimo u obliku polisaharida i disaharida, koji se hidrolizuju u procesu varenja do monosaharida, koji se dalje apsorbuju putem mukoznih ćelija tankog creva i transportuju do jetre. U zavisnosti od potreba organizma, mehanizmi u jetri mogu smanjiti koncentraciju ugljenih hidrata ili dovesti do oslobađanja glukoze, koja ulazi u cirkulaciju i dospeva do tkiva gde se dalje koristi.

Manja količina glukoze nastaje u organizmu i to najvećim delom iz glikogena jetre i manjim delom iz glikogena mišića. Takođe, glukoza se može sintetisati i iz aminokiselina i glicerola, što ukazuje na povezanost metabolizma ugljenih hidrata, proteina i lipida.

Koncentracija glukoze u krvi se održava u uskom opsegu koncentracija zahvaljujući delovanju nekoliko hormona:

• insulina, koji snižava koncentraciju glukoze u krvi
• glukagona, kortizola, adrenalina, hormona rasta, tiroksina i humanog placentalnog laktogena (hPL) - tokom trudnoće, koji povećavaju koncentraciju glukoze u krvi.

Povećana koncentracija glukoze u krvi iznad referentnog opsega se naziva hiperglikemija. Najčešće se javlja u dijabetes melitusu, koji predstavlja hroničnu metaboličku bolest koja nastaje usled smanjenog lučenja ili potpunog nedostatka insulina (tip 1 dijabetesa) i/ili insulinske rezistencije (tip 2 dijabetesa).

Stanja povezana primarno sa hiperglikemijom su i:

• Gestacijski dijabetes
• Poremećaj tolerancije glukoze (raniji ili potencijalni)

Takođe, hiperglikemija može biti posledica određenih stanja i sindroma kao što su:

• Hronični pankreatitis
• Cushing-ov sindrom
• Akromegalija
• Feohromocitom
• Somatostatinom
• Glukagonomi
• Primarni aldosteronizam
• Teška oboljenja jetre
• Upotreba nekih lekova

Dijabetes melitus dovodi do brojnih akutnih i hroničnih komplikacija. Najčešće akutne komplikacije nastaju usled loše kontrolisanog dijabetesa i uključuju:

• Dijabetičnu ketoacidozu
• Hiperosmolarnu komu
• Laktatnu acidozu
• Hipoglikemiju

Dugotrajni dijabetes dovodi do poremećaja u mikrocirkulaciji i funkciji nerava, koji dovode do hroničnih komplikacija dijabetesa:

• Retinopatije
• Nefropatije
• Angiopatije
• Neuropatije
• Čestih infekcija
• Hiperlipoproteinemije i ateroskleroze.

Povećanje koncentracije glukoze u krvi iznad tzv. bubrežnog praga za glukozu (10-11 mmol/L) onemogućava reapsorpciju u bubrežnim tubulama pa se glukoza javlja u urinu (glukozurija). Kod dugogodišnjih dijabetičara bubrežni prag za glukozu se povećava do čak 16 mmol/L pa se glukoza neće pojaviti u urinu dok se koncentracija glukoze u krvi ne poveća iznad tih vrednosti.