O analizi

Test se koristi za određivanje koncentracije HDL-h u krvi. Koristi se za rano prepoznavanje rizika za nastanak kardiovaskularnih (srčanih) bolesti.

Uzorak

Uzorak seruma ili plazme.

Kada se ispituje?

HDL-holesterol se određuje u serumu ili plazmi najčešće u sklopu određivanja osnovnog lipidnog statusa zajedno sa ukupnim holesterolom, trigliceridima i holesterolom u lipoproteinima male gustine (LDL-h) i to kod:

• postavljanja dijagnoze poremećaja lipida-dislipidemija,
• utvrđivanja rizika od kardiovaskularnih oboljenja,
• praćenja efikasnosti antihiperlipidemijske terapije (terapija za snižavanje koncentracije parametara lipidnog statusa).

Priprema

Za određivanje koncentracije HDL-holesterola, neophodno je:

• Da se pacijent uobičajeno hrani i da nema promena u telesnoj težini najmanje 14 dana pre vađenja krvi.
• Da ne vežba intenzivno najmanje 24h pre vađenja krvi.
• Da se krv uzima nakon perioda noćnog gladovanja od 10-12h.

Detaljan opis

Lipidi sintetisani u jetri ili uneti hranom i apsorbovani u tankom crevu se moraju transportovati do različitih tkiva i organa da bi ostvarili svoje metaboličke funkcije. Zbog hidrofobne prirode oni se transportuju kroz vodenu sredinu krvi u vidu lipoproteinskih čestica. Lipoproteinske čestice se sastoje od lipidnih komponenti udruženih sa proteinskim: jezgra izgrađenog od estara holesterola i triglicerida (nepolarni lipidi) i omotača izgrađenog od neesterifikovanog holesterola i apoliproteina (polarne komponente).

Lipoproteini se prema svojoj gustini dele u 5 glavnih klasa:

• hilomikroni,
• lipoproteini veoma male gustine (engl. very low-density lipoprotein -VLDL),
• lipoproteini intermedijarne gustine (engl. intermediate density lipoprotein -IDL),
• lipoproteini male gustine (engl. low-density lipoprotein -LDL),
• lipoproteini velike gustine (engl. high-density lipoprotein -HDL).

HDL je najmanja lipoproteinska čestica, najveće gustine. Sadrži velike količine proteina, približno iste količine holesterola i fosfolipida i malo triglicerida.

HDL se sintetiše primarno u jetri i u manjoj meri u intestinalnim ćelijama. Osnovna uloga HDL-h je:

• reverzni transport holesterola iz ćelija perifernih tkiva u jetru,
• obezbeđivanje apolipoproteina potrebnih za odvijanje metabolizma ostalih lipoproteinskih čestica,
• antioksidativno, antiinflamatorno i antiaterosklerotsko delovanje.

Smatra se da se 25% ukupnog holesterola pomoću HDL lipoproteinskih čestica transportuje u jetru, gde se dalje metaboliše do žučnih kiselina. Ovaj metabolički put holesterola igra važnu ulogu u sprečavanju nastanka aterosklerotskih promena na ćelijama subendotelnog prostora koronarnih arterija, cerebrovaskularnih i perifernih krvih sudova. Zato HDL ima antiaterogena svojstva i sadržaj holesterola koji nosi ova čestica poznat je kao “dobar holesterol”.

Brojne kliničke i epidemiološke studije pokazale su jaku, obrnuto proporcionalnu, vezu između koncentracije HDL-h i razvoja kardiovaskularnih oboljenja.