HbA1c (Glikozilirani hemoglobin A1c)

HbA1c (Glikozilirani hemoglobin A1c)

  • Hemoglobin A1c
Cena u privatnim laboratorijama za HbA1c (Glikozilirani hemoglobin A1c) je od 500 - 1200 din.
  • O analizi

    Test se koristi za kvantitativno određivanje HbA1c. Koristi se za dijagnozu dijabetesa, predijabetesa i za dugotrajnu kontrolu koncentracije glukoze kod pacijenata sa dijabetesom.

  • Uzorak

    Uzorak pune krvi

  • Kada se ispituje?

    Služi kao pomoć u postavljanju dijagnoze i terapije dijabetesa.

  • Priprema

    Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

  • Detaljan opis

    Najznačajnija patofiziološka komplikacija hiperglikemije je povećana hemijska interakcija glukoze sa proteinima, što dovodi do njenog neenzimskog vezivanja za proteine plazme. Glikozilirani hemoglobin nastaje neenzimskim vezivanjem glukoze za β lanac hemoglobina i njegova koncentracija u krvi je proporcionalna koncentraciji glukoze.

    Glikozilirani hemoglobin HbA1se sastoji iz 4 komponente: HbA1a1, HbA1a2, HbA1bi HbA1c. Ove vrste se međusobno razlikuju po vrsti ugljenih hidrata vezanih za hemoglobin ili po tipu amino grupe koja učestvuje u reakciji. Kod normoglikemičnih osoba udeo HbA1a1, HbA1a2 i HbA1b u ukupnom hemoglobinu iznosi od 0.4%-0.8%. Udeo HbA1c u ukupnom hemoglobinu iznosi 4%-5%, tako da je udeo ukupnog glikozilovanog Hb (GHb) oko 5%-7.5%.

    S obzirom da nivo HbA1c odražava neenzimsku glikozilaciju hemoglobina, promena nivoa ove frakcije se posmatra u kontekstu života eritrocita. Kako je životni ciklus eritrocita 120 dana, a glikozilacija hemoglobina nije linearni proces već se najveći deo odvija tek u drugoj polovini životnog veka eritocita, ne postoji racionalna osnova da se nivo HbA1c analizira u intervalu kraćem od 60 dana, a smatra se da je ovaj parametar mera prosečnog nivoa glikemije u periodu od 8 do 12 sedmica.

    Određivanje HbA1c se smatra važnim dijagnostičkim oruđem u praćenju kontrole ishrane i režima terapije kod dijabetičara. Efektivna kontrola nivoa glukoze u krvi je bitna u prevenciji ketoze i hiperglikemije i smanjivanju prevalence hroničnih komplikacija dijabetesa kao što su:

    • Retinopatija
    • Nefropatija
    • Neuropatija
    • Kardiovaskularna oboljenja

    Smanjenje srednjih godišnjih vrednosti HbA1c za samo jednu jedinicu smanjuje rizik od nastanka mikrovaskularnih komplikacija za 37%, periferne vaskularne bolesti za 43%, infarkta miokarda za 14% i ishemijskog moždanog udara za 12%.

    Povećana koncentracija HbA1c ukazuje na potrebu za agresivnijim tretmanom glikemije.

    HbA1c ne bi trebalo određivati kod:

    • Skrininga dijabetesa kod cistične fibroze
    • Trudnica, kod postavljanja dijagnoze gestacionog dijabetesa
    • Pacijenata koji su skoro imali velika krvarenja ili su primili transfuziju krvi
    • Hronične bubrežne insuficijencije
    • Bolesti jetre
    • Anemije zbog nedostatka gvožđa ili vitamina B12
    • Pacijenata koji imaju neke od varijanti hemoglobina (anemija srpastih ćelija, talasemija)

  • Tvoji rezultati su van referentnih vrednosti?

    Saznaj u roku od 4h šta to znači!

    Pokreni tumačenje laboratorijskih nalaza

    Napomena

    Koncentracije HbA1c određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Vrednosti HbA1c je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Rezultati ovog testa nisu apsolutni dokaz prisustva ili odsustva oboljenja. Rezultate testa će tumačiti lekar zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.

      Literatura
    1. Classification and Diagnosis of Diabetes: Standards of Medical Care in Diabetes – 2019. Diabet Care 2019;42:S13–S28
    2. Majkić-Singh N. Medicinska biohemija, Beograd, 2006.
    3. National Academy of Clinical Biochemistry. Hb A1c. In Guidelines and Recommendations for Laboratory Analysis in the Diagnosis and Management of Diabetes Mellitus [Online]; Edited by DB Sacks. 2011; Chapter 9, pp 25-30

Jelena Kotur Stevuljević, Dr sc., redovni profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu

Rođena 1969. godine u Smederevu. Diplomirala, a kasnije odbranila magistarski i doktorski rad na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti medicinske biohemije. Na Katedri za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta je zaposlena od 1996, a od 2018. i kao redovni profesor. Dobitnik je brojnih stipendija i nagrada, a 2020. godine se našla na listi 2% najuticajnijih naučnika u svetu baziranoj na standardizovanoj metrici citiranja svih naučnika i naučnih disciplina koju je objavio Univerzitet Stanford.
 Centralna tema njenih istraživanja je razvoj analitike za kvantifikaciju oksidativnog stresa u biološkim tečnostima. Recezent svih tekstova na ovim stranicama.