O analizi

Hitotriozidaza je marker indukovanja imunološkog odgovora protiv različitih patogena. Hitotriozidaza se smatra najspecifičnijim biomarkerom sarkoidoze, na osnovu čije aktivnosti se postavlja dijagnoza i prati terapija. Pored sarkoidoze, hitotriozidaza se koristi u dijagnostici bolesti lizozoma (najspecifičniji marker Gošeove bolesti), tuberkuloze, astme, intersticijske bolesti pluća, neuroloških bolesti (amiotrofične lateralne skleroze, multiple skleroze, moždanog udara, Alzheimer-ove bolesti i dr), kardiovaskularnih bolesti (ishemijske bolesti srca, bolesti koronarnih arterija i moždanih udara), infektivnih i parazitarnih bolesti (kandidijaza, malarija, lajšmanijaze, toksoplazmoze, leproze, bruceloze i dr.), dijabetes melitus tipa 2 (ubrzana ateroskleroza).

Uzorak

Serum, cerebrospinalna tečnost

Kada se ispituje?

Određivanje hitotriozidaze najčešće služi za postavljanje laboratorijske dijagnoze sarkoidoze, Gošeove bolesti, amiotrofične lateralne skleroze, kao i za praćenje efekata primenjenih terapija. Enzimska aktivnost hitotriozidaze koristi se i za praćenje aterosklerotskih promena kod dijabetesa tipa 2, dijagnostiku kardiovaskularnih, ostalih neuroloških, kao i infektivnih i parazitarnih bolesti.

Priprema

Gladovanje 12h

Detaljan opis

Hitotriozidaza je enzim koga produkuju aktivirane makrofage i kao takav predstavlja marker indukovanja imunološkog odgovora protiv različitih patogena. Uloga hitotriozidaze u savremenoj laboratorijskoj dijagnostici je veoma značajna, s obzirom da se smatra najspecifičnijim biomarkerom sarkoidoze, na osnovu čije aktivnosti se uz kliničku sliku postavlja dijagnoza i prati efikasnost terapije. Hitotriozidaza se koristi kao biomarker težine bolesti, za razlikovanje aktivnosti bolesti i predikciju pogoršanja stanja. Pored sarkoidoze, hitotriozidaza se koristi u dijagnostici tuberkuloze, astme, intersticijske bolesti pluća, hronične obstruktivne bolesti, infekcija i drugih bolesti pluća.

Hitotriozidaza je najznačajniji marker grupe retkih bolesti (lizozomalnih bolesti), prvenstveno Goše-ove bolesti (Gaucher disease), kod koje se pored postavljanja dijagnoze, koristi za praćenje kliničke slike i doziranje terapije. Određuje se i kod drugih retkih metaboličkih bolesti: Niemann-Pick disease, Fabry disease, Krabbe disease.

Povećana aktivnost hitotriozidaze utvrđena je i kod raznih neuroloških bolesti: amiotrofične lateralne skleroze, multiple skleroze, moždanog udara, Alzheimer-ove bolesti, cerebralne adrenalne leukodistrofije, cerebrovaskularne demencije i dugih. Enzim je značajan marker aktivnosti makrofaga u aterosklerotskom plaku i u vezi je sa širinom i veličinom aterosklerotskih lezija, te se koristi u dijagnostici kardiovaskularnih bolesti (ishemijske bolesti srca, bolesti koronarnih arterija i moždanih udara).

Aktivnost hitotriozidaze se povećava kod pacijenata sa novodijagnostikovanim dijabetes melitus tipa 2, gde predstavlja marker ubrzane ateroskleroze i korelira sa progresijom nefropatije i retinopatije.

S obzirom da je hitotriozidaza marker inflamatornog odgovora, veliki značaj ima u dijagnostici infektivnih i parazitarnih bolesti i to posebno kod kandidijaze, malarije, lajšmanijaze, toksoplazmoze, leproze, bruceloze i drugih.

Značajno povećana aktivnost hitotriozidaze javlja se i kod sindroma policističnih jajnika (stanje hronične inflamacije niskog stepen), gde je aktivnost makrofaga povezana sa gojaznošću, insulinskom rezistencijom i drugim metaboličkim poremećajima. Povećana aktivnost uočena je i kod endometrioze i preeklampsije.

Pored navedenog, hitotriozidaza se određuje u dijagnostici nealkoholne masne jetre, talasemije, HBV i HCV hepatitisa, različitih karcinoma i velikog broja autoimunih bolesti (SLE, Chron-ova bolest, psorijaza, juvenilni idiopatski artritis i druge).