IgA - Imunoglobulin A

Cena u privatnim laboratorijama u Srbiji za IgA - Imunoglobulin A je od 430 - 1590

IgA - Imunoglobulin A

  • IGA ili IgA
  • O analizi

    IgA je sekretorni imunoglobulin čija je osnovna uloga odbrana od mikroorganizama i aktivacija ćelijskog imunog odgovora. Test se koristi za procenu statusa imuniteta, tj. za detekciju i praćenje povišenih ili smanjenih koncentracija imunoglobulina u krvi kao posledice infekcija, autoimunih ili nekih drugih sistemskih bolesti.

  • Uzorak

    Serum, plazma.

  • Kada se ispituje?

    Ispitivanje IgA-a značajno je u proceni imunog sistema osobe, tačnije utvrđivanje viška ili manjka ove klase imunoglobulina osnova je u dijagnostici i praćenju različitih bolesti i stanja.

    Najčešći razlozi za ispitivanje ovog parametra uključuju:

    • imunodeficijencije povezane sa rekurentnim infekcijama respiratornog i digestivnog sistema organa
    • hronične infekcije i hronična zapaljenska stanja
    • sumnja na autoimune bolesti

  • Priprema

    Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju. Ukoliko se koristi imunosupresivna terapija ili lekovi poput fenitoina i karbamazepina, korisno je to napomenuti pre testiranja kako bi se preciznije tumačili dobijeni rezultati.

  • Detaljan opis

    Imunoglobulini su posebna grupa proteina plazme koji su ime dobili po svojoj ulozi u organizmu, a to je odbrana od uzročnika infekcija ili drugih zapaljenskih reakcija u organizmu. Imunoglobulini su sastavni deo imunog odgovora organizma i nosioci humoralnog imuniteta osobe. To su u osnovi antitela, što znači da ih ne sintetiše jetra, kao većinu drugih proteina u našoj cirkulaciji, već imunokompetentne ćelije leukociti tzv. plazma ćelije. Po strukturi to su glikoproteini koji se sastoje iz 82-96% polipeptida i 4-18% ugljenih hidrata. Za skoro sva biološka dejstva antitela odgovoran je proteinski deo molekula imunoglobulina, dok se za ugljenohidratni deo smatra da ima ulogu u izlučivanju imunoglobulina iz plazma ćelija. Svaki imunoglobunlin ima osnovnu jedinicu građe, a to je monomer sastavljen od četiri polipeptidna lanca (2 laka i 2 teška lanca) koji ima karakterističan oblik slova “Y”. Na monomeru imunoglobulina postoje dva regiona: jedan koji se vezuje za antigen uzročnik infekcije (toksin, specifični antigen proteini bakterija i virusa) i drugi koji se vezuje za ćelije imunog sistema i proteine komplementa. Postoji pet klasa imunoglobulina zavisno od tipa teških lanaca koji ih čine: G, A, M, D i E.

    Imunoglobulin A je posle IgG i IgM najzastupljeniji imunoglobulin u krvi koji se značajno povišava u cirkulaciji tokom sekundarnog imunog odgovora. Kada se osoba prvi put izlaže nekom antigenu, tj. supstanci stranog porekla poput toksina, različitih proteina koje oslobađaju ili se nalaze na mikroorganizmima ili drugim uzročnicima infekcija, njen imuni sistem to prepoznaje i stimuliše posebnu grupu leukocita - plazma ćelije da sintetišu određene imunoglobuline komplementarne datom antigenu. To je primarni imuni odgovor. Sledeći put kada se desi izlaganje tom antigenu, imuni sistem ima već “zapamćen” odgovor i tada otpočinje ubrzana i masovna sinteza imunoglobulina specifičnih za dati antigen. Ovo predstavlja sekundarni imuni odgovor. Sami imunglobulini mogu imati nekoliko dejstava:

    • direktno neutralisanje antigena
    • aktivacija imunih ćelija
    • aktivacija sistema komplementa (specifičnih proteina plazme koji uništavaju uzročnike infekcije –mikroorganizme)
    • redukcija virusne aktivnosti
    • redukcija razvoja zapaljenske reakcije

    IgA čini oko 15% svih imunoglobulina u krvi, ali je procentualno zastupljeniji u mukoznim membranama i sekretima: salivi, suzama, mleku. Jedan od osnovnih zaštitnih mehanizama organizma od štetnih uticaja iz spoljašnje sredine jesu mukozne membrane respiratornog, digestivnog i urogenitalnog trakta, kao i mukozne površine ušiju i očiju. Upravo se tu u obliku sekreta nalazi kao prva linija odbrane imunoglobulin A, odnosno specifične plazma ćelije koje ga sintetišu. IgA postoji kao monomer, što je forma u krvi, i kao polimer, odnosno dimer kakav se najčešće sreće u sekretima koji oblažu mukozne membrane. Vrlo često IgA se sreće u literaturi pod imenom sekretorni imunoglobulin. Dimer se formira kada se dva monomera IgA povežu specifičnim J lancem i sekretornom komponentom (ovaj protein čuva molekul IgA od razlaganja usled delovanja proteaza koje oslobađaju mikroorganizmi), bez čega nema ostvarivanja osnovne uloge IgA, a to je odbrana od mikroorganizama i aktivacija ćelijskog imunog odgovora. IgA uspešno neutrališe alergene, antigene i toksine iz hrane u digestivnom traktu. Vrlo je značajan jer je jedini imunoglobulin koji može biti u mleku dojilje čime se obezbeđuje zaštita novorođenčeta od gastrointestinalnih infekcija (pasivna imunizacija), a naročito je to značajno u odbrani od infekcija u prvih nekoliko nedelja, pa i meseci, po rođenju deteta, dok još ne počne samostalna sinteza IgA-a. Postoje dve podklase ovog imunoglobulina: IgA1 i IgA2. Svaki od njih ima različitu specifičnost dejstva ili prolaska mukoznih barijere.

  • Snižene vrednosti

    Snižene vrednosti imunoglobulina A mogu biti stečenog ili naslednog porekla. Češće su nasledne imunodeficijencije IgA i to u sledećim stanjima:

    • agamaglobulinemija
    • selektivni nedostatak IgA
    • teška kombinovana imunodeficijencija SCID
    • X-vezana agamaglobulinemija

    Stečeni nedostatak IgA može se desiti u stanjima smanjenog stvaranja imunoglobulina ili povećanog gubitka:

    • limfoidni maligniteti
    • toksične reakcije
    • prolazno zakašnjenje početka sinteze imunoglobulina kod prevremeno rođene dece
    • komplikacije dijabetesa
    • bubrežna insuficijencija
    • upotreba određenih lekova poput fenitoina, imunosupresiva i drugih malnutricija
    • opekotine
    • protein losing-enteropatije
    • nefrotski sindrom

    Klinički je značajno utvrditi smanjenje nivoa imunoglobulina A ili određenih njegovih klasa, kako bi se objasnile učestale infekcije respiratornog trakta kao i određene alergije na hranu. Utvrđena je povezanost između niskih koncentracija IgA i:

    • rekurentnih infekcija oka, kože i uva
    • zapaljenja pluća i astme
    • hroničnih dijareja
    • alergijskih reakcija na krvne produkte i derivate pri transfuziji.

    Takođe kod osoba sa celijakijom se vrlo često utvrdi deficijencija IgA.

    Vrednosti imunoglobulina u krvi ne bi trebalo koristiti kao samostalni dijagnostički parametar, već uvek u kombinaciji sa drugim parametrima i simptomima.

    Povišene vrednosti

    Rast vrednosti IgA u krvi može biti karakteristično monoklonalni ili poliklonalni. Kada govorimo o rastu koji je monoklonalan, to znači da sav IgA potiče od klonova jedne plazma ćelije. U poliklonalnom rastu imunoglobulina najčešće rastu sve klase Ig-a, mada može i samo jedna, i one su proizvod više različitih plazma ćelija. Poliklonalan rast imunoglobulina je normalan odgovor organizma na uzročnike infekcije. Povišene vrednosti IgA-a mogu ukazivati na:

    • akutne i hronične bakterijske i virusne infekcije
    • autoimune bolesti - reumatoidni artritis, sistemski lupus, imuna trombocitopenijska purpura, celijakija
    • alkoholni hepatitis
    • multipli mijelom i limfomi su primeri monoklonalnog rasta imunoglobulina koji su u stvari povezani sa imunodeficijencijama usled sinteze samo jedne klase, najčešće nefunkcionalnih imunoglobulina.

    Napomena

    Koncentracije IgA određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Preporučuje se tumačenje rezultata prema referentnim vrednostima uspostavljenim u samoj laboratoriji definisanim u populaciji koja gravitira toj laboratoriji.

    Nemojte interpretirati rezultate testa kao apsolutni dokaz prisustva ili odsustva nekog stanja. Rezultate testa interpretirajte zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.

      Literatura
    1. Spasić S. Ivanović-Jelić Z. Spasojević- Kalimanovska V.(2003): Medicinska biohemija,Foto Futura, Beograd, 3-13 - 3-16.
    2. Jenny M Woof ,Michael A Kerr :The function of immunoglobulin A in immunity, The Journal of Pathology: dostupno online na : https://onlinelibrary.wiley.com/doi/full/10.1002/path.1877, pristupljeno 30/03/2019.
    3. Tietz Textbook of Clinical Chemistry and Molecular Diagnostics. Edited by CA Burtis, ER Ashwood, DE Bruns. St. Louis, MO. Elsevier Saunders, 2012.
    4. Immune Deficiency Foundation. Specific Disease Types Dostupno online na https://primaryimmune.org/about-primary-immunodeficiencies/specific-disease-types/, pristupljeno 28/03/2019.
    5. http://pospid.org.rs/images/materijal/Selektivni%20nedostatak%20IgA.pdf.
    6. https://labtestsonline.org/tests/immunoglobulins-iga-igg-igm, pristupljeno maj 2019.
    7. Stevens, Christine D and Miller, Linda E (copyright 2017). Clinical Immunology and Serology: A Laboratory Perspective, 4to izdanje: F.A Davis Company, Philadelphia, PA. 65-69 i 326-343.
    8. Harry W Schroeder, Jr, M.D., Ph.D. Lisa Cavacini, Ph.D.: Structure and Function of Immunoglobulins; J Allergy Clin Immunol. Dostupno: PMC 2013 Jun 3.

Sanja Milutinović, diplomirani farmaceut - medicinski biohemičar

Rođena 1989. godine u Paraćinu. Diplomirala je na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu na smeru magistar farmacije-medicinski biohemičar 2013 godine. Dobitnik je nagrade prof. dr Ivan Berkeš kao najbolji student magistar farmacije–medicinski biohemičar u školskoj 2012/2013 godini. Nakon položenog državnog ispita započinje radni odnos u odeljenju za laboratorijsku dijagnostiku Doma zdravlja Kuršumlija 2015.godine. Trenutno je načelnik laboratorijske dijagnostike Doma zdravlja Kuršumlija.