O analizi

IgA je sekretorni imunoglobulin čija je osnovna uloga odbrana od mikroorganizama i aktivacija ćelijskog imunog odgovora. Test se koristi za procenu statusa imuniteta, tj. za detekciju i praćenje povišenih ili smanjenih koncentracija imunoglobulina u krvi kao posledice infekcija, autoimunih ili nekih drugih sistemskih bolesti.

Uzorak

Serum, plazma.

Kada se ispituje?

Ispitivanje IgA-a značajno je u proceni imunog sistema osobe, tačnije utvrđivanje viška ili manjka ove klase imunoglobulina osnova je u dijagnostici i praćenju različitih bolesti i stanja.

Najčešći razlozi za ispitivanje ovog parametra uključuju:

• imunodeficijencije povezane sa rekurentnim infekcijama respiratornog i digestivnog sistema organa
• hronične infekcije i hronična zapaljenska stanja
• sumnja na autoimune bolesti

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju. Ukoliko se koristi imunosupresivna terapija ili lekovi poput fenitoina i karbamazepina, korisno je to napomenuti pre testiranja kako bi se preciznije tumačili dobijeni rezultati.

Detaljan opis

Imunoglobulini su posebna grupa proteina plazme koji su ime dobili po svojoj ulozi u organizmu, a to je odbrana od uzročnika infekcija ili drugih zapaljenskih reakcija u organizmu. Imunoglobulini su sastavni deo imunog odgovora organizma i nosioci humoralnog imuniteta osobe. To su u osnovi antitela, što znači da ih ne sintetiše jetra, kao većinu drugih proteina u našoj cirkulaciji, već imunokompetentne ćelije leukociti tzv. plazma ćelije. Po strukturi to su glikoproteini koji se sastoje iz 82-96% polipeptida i 4-18% ugljenih hidrata. Za skoro sva biološka dejstva antitela odgovoran je proteinski deo molekula imunoglobulina, dok se za ugljenohidratni deo smatra da ima ulogu u izlučivanju imunoglobulina iz plazma ćelija. Svaki imunoglobunlin ima osnovnu jedinicu građe, a to je monomer sastavljen od četiri polipeptidna lanca (2 laka i 2 teška lanca) koji ima karakterističan oblik slova “Y”. Na monomeru imunoglobulina postoje dva regiona: jedan koji se vezuje za antigen uzročnik infekcije (toksin, specifični antigen proteini bakterija i virusa) i drugi koji se vezuje za ćelije imunog sistema i proteine komplementa. Postoji pet klasa imunoglobulina zavisno od tipa teških lanaca koji ih čine: G, A, M, D i E.

Imunoglobulin A je posle IgG i IgM najzastupljeniji imunoglobulin u krvi koji se značajno povišava u cirkulaciji tokom sekundarnog imunog odgovora. Kada se osoba prvi put izlaže nekom antigenu, tj. supstanci stranog porekla poput toksina, različitih proteina koje oslobađaju ili se nalaze na mikroorganizmima ili drugim uzročnicima infekcija, njen imuni sistem to prepoznaje i stimuliše posebnu grupu leukocita - plazma ćelije da sintetišu određene imunoglobuline komplementarne datom antigenu. To je primarni imuni odgovor. Sledeći put kada se desi izlaganje tom antigenu, imuni sistem ima već “zapamćen” odgovor i tada otpočinje ubrzana i masovna sinteza imunoglobulina specifičnih za dati antigen. Ovo predstavlja sekundarni imuni odgovor. Sami imunglobulini mogu imati nekoliko dejstava:

• direktno neutralisanje antigena
• aktivacija imunih ćelija
• aktivacija sistema komplementa (specifičnih proteina plazme koji uništavaju uzročnike infekcije –mikroorganizme)
• redukcija virusne aktivnosti
• redukcija razvoja zapaljenske reakcije

IgA čini oko 15% svih imunoglobulina u krvi, ali je procentualno zastupljeniji u mukoznim membranama i sekretima: salivi, suzama, mleku. Jedan od osnovnih zaštitnih mehanizama organizma od štetnih uticaja iz spoljašnje sredine jesu mukozne membrane respiratornog, digestivnog i urogenitalnog trakta, kao i mukozne površine ušiju i očiju. Upravo se tu u obliku sekreta nalazi kao prva linija odbrane imunoglobulin A, odnosno specifične plazma ćelije koje ga sintetišu. IgA postoji kao monomer, što je forma u krvi, i kao polimer, odnosno dimer kakav se najčešće sreće u sekretima koji oblažu mukozne membrane. Vrlo često IgA se sreće u literaturi pod imenom sekretorni imunoglobulin. Dimer se formira kada se dva monomera IgA povežu specifičnim J lancem i sekretornom komponentom (ovaj protein čuva molekul IgA od razlaganja usled delovanja proteaza koje oslobađaju mikroorganizmi), bez čega nema ostvarivanja osnovne uloge IgA, a to je odbrana od mikroorganizama i aktivacija ćelijskog imunog odgovora. IgA uspešno neutrališe alergene, antigene i toksine iz hrane u digestivnom traktu. Vrlo je značajan jer je jedini imunoglobulin koji može biti u mleku dojilje čime se obezbeđuje zaštita novorođenčeta od gastrointestinalnih infekcija (pasivna imunizacija), a naročito je to značajno u odbrani od infekcija u prvih nekoliko nedelja, pa i meseci, po rođenju deteta, dok još ne počne samostalna sinteza IgA-a. Postoje dve podklase ovog imunoglobulina: IgA1 i IgA2. Svaki od njih ima različitu specifičnost dejstva ili prolaska mukoznih barijere.