O analizi

Test se koristi za procenu statusa imuniteta, tj. za detekciju i praćenje povišenih ili smanjenih koncentracija imunoglobulina u krvi kao posledice infekcija, autoimunih ili nekih drugih sistemskih bolesti.

Uzorak

Serum, plazma, cerebrospinalna tečnost.

Kada se ispituje?

Ispitivanje IgG značajno je u proceni imunog sistema osobe, tačnije utvrđivanje viška ili manjka ove klase imunoglobulina osnova je u dijagnostici i praćenju različitih bolesti i stanja.

Najčešći razlozi za ispitivanje ovog parametra uključuju:

• imunodeficijencije povezane sa rekurentnim infekcijama respiratornog i digestivnog sistema organa
• hronične infekcije i hronična zapaljenska stanja
• stanja povezana sa centralnim nervnim sistemom i stvaranjem IgG lokalno u CNS-u (meningitis, encefalitis, multipla skleroza)

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju. Ukoliko se koristi imunosupresivna terapija ili lekovi poput fenitoina i karbamazepina korisno je to napomenuti pre testiranja kako bi se preciznije tumačili dobijeni rezultati.

Detaljan opis

Imunoglobulini su posebna grupa proteina plazme koji su ime dobili po svojoj ulozi u organizmu, a to je odbrana od uzročnika infekcija ili drugih zapaljenskih reakcija u organizmu. Imunoglobulini su sastavni deo imunog odgovora organizma i nosioci humoralnog imuniteta osobe. To su u osnovi antitela, što znači da ih ne sintetiše jetra, kao većinu drugih proteina u našoj cirkulaciji, već imunokompetentne ćelije leukociti tzv. plazma ćelije. Po strukturi to su glikoproteini koji se sastoje iz 82-96% polipeptida i 4-18% ugljenih hidrata. Za skoro sva biološka dejstva antitela odgovoran je proteinski deo molekula imunoglobulina, dok se za ugljenohidratni deo smatra da ima ulogu u izlučivanju imunoglobulina iz plazma ćelija. Svaki imunoglobulin ima osnovnu jedinicu građe, a to je monomer sastavljen od četiri polipeptidna lanca (2 laka i 2 teška lanca) koji ima karakterističan oblik slova “Y”. Na monomeru imunoglobulina postoje dva regiona: jedan koji se vezuje za antigen uzročnik infekcije (toksini, specifični antigen proteini bakterija i virusa) i drugi koji se vezuje za ćelije imunog sistema i proteine komplementa. Postoji pet klasa imunoglobulina zavisno od tipa teških lanaca koji ih čine: G, A, M, D i E.

Imunoglobulin G je glavni imunoglobulin u krvi koji se značajno povišava u cirkulaciji tokom sekundarnog imunog odgovora. Kada se osoba prvi put izlaže nekom antigenu, tj. supstanci stranog porekla poput toksina, različitih proteina koje oslobađaju ili se nalaze na mikroorganizmima ili drugim uzročnicima infekcija, njen imuni sistem to prepoznaje i stimuliše posebnu grupu leukocita - plazma ćelije da sintetišu određene imunoglobuline komplementarne datom antigenu. To je primarni imuni odgovor. Sledeći put kada se desi izlaganje tom antigenu, imuni sistem ima već “zapamćen” odgovor i tada otpočinje ubrzana i masovna sinteza imunoglobulina specifičnih za dati antigen. Ovo predstavlja sekundarni imuni odgovor. Sami imunoglobulini mogu imati nekoliko dejstava:

• direktno neutralisanje antigena
• aktivacija imunih ćelija
• aktivacija sistema komplementa (specifičnih proteina plazme koji uništavaju uzročnike infekcije – mikroorganizme)
• redukcija virusne aktivnosti
• redukcija razvoja zapaljenske reakcije

IgG čini oko 80% svih imunoglobulina u krvi i osnova je dugoročne zaštite organizma od uzročnika infekcija. Vrlo je značajan jer je jedini imunoglobulin koji može proći placentalnu barijeru i ući u krvotok fetusa čime se obezbeđuje zaštita fetusa od infekcija (pasivna imunizacija), a naročito je to značajno u odbrani od infekcija u prvih nekoliko nedelja, pa i meseci po rođenju deteta, dok još ne počne samostalna sinteza IgG-a. Postoje četiri podklase ovog imunoglobulina: IgG1, IgG2, IgG3 i IgG4. Svaki od njih ima različitu specifičnost dejstva ili prolaska placentalne i krvno-moždane barijere.

• IgG1 i IgG3 subklase su antitela koja se bore protiv toksina bakterija difterije i tetanusa, ali i viralnih proteina.
• IgG2 subklasa antitela se vezuje za složene polisaharide koji se nalaze na bakterijama roda Hemofilus i Pneumokok.

IgG raste u svim zapaljenskim reakcijama, a najviše u autoimunim bolestima, plazmocitomu, hroničnom hepatitisu.