Insulin

Insulin

  • INS
Cena u privatnim laboratorijama za Insulin je od 800 - 1600 din.
  • O analizi

    Test se koristi za kvantitativno određivanje insulina. Koristi se kao pomoć pri dijagnozi i tretmanu hipoglikemije, insulinoma i identifikacije insulinske rezistencije, kao i za inicijalnu procenu potrebne doze insulina za pacijente sa tipom 2 dijabetesa kojima se uvodi terapija insulinom.

  • Uzorak

    Uzorak seruma.

  • Kada se ispituje?

    Kod dijagnoze hipoglikemije, insulinoma i ispitivanja insulinske rezistencije.

  • Priprema

    Krv za određivanje koncentracije insulina treba vaditi ujutru (nakon 8h gladovanja).

  • Detaljan opis

    Insulin je hormon proteinske strukture koji se sintetiše, čuva i oslobađa od strane beta ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa. Najznačajniji je hormon koji učestvuje u regulaciji koncentracije glukoze u krvi. Inicijalno u beta ćelijama se sintetiše jednolančani prekursor insulina preproinsulin koji sadrži 110 aminokiselina. On se brzo enzimski katalizovanom razgradnjom prevodi u dvolančani proinsulin (86 aminokiselina) koji se skladišti u sekretornim granulama Goldžijevog aparata beta-ćelija u kojima se proteolitički razlaže do insulina (51 aminokiselina) i C-peptida. Insulin i C-peptid se otpuštaju u portalnu cirkulaciju u jednakim količinama. C-peptid nema biološku aktivnost ali je neophodan za formiranje pravilne strukture insulina. Iako se inicijalno sekretuju u cirkulaciju u jednakim količinama, koncentracija C-peptida je 5-10 puta veća od koncentracije insulina u fasting stanju (nakon noćnog gladovanja), zbog dužeg poluživota u cirkulaciji (35 minuta) i zato što C-peptid ne preuzima jetra kao insulin, već se izlučuje samo putem bubrega.

    Koncentracija glukoze u krvi je najvažniji faktor koji kontroliše lučenje ovog hormona. Insulin se oslobađa u krv kao odgovor na povećanu koncentraciju glukoze, naročito nakon obroka, dok snižena koncentracija glukoze (hipoglikemija) inhibira njegovo osobađanje. Zdrave osobe izluče prosečno 40 jedinica insulina dnevno. Poluživot insulina u cirkulaciji je 4-5 minuta i prosečno 50% insulina izlučenog u cirkulaciju se uklanja putem jetre, gde se i razgrađuje, a ostatak u bubrezima (ostatak insulina se filtrira kroz glomerule, reapsorbuje i razgrađuje u proksimalnim tubulima).

    Da bi ispoljio svoje dejstvo na nivou ćelije insulin mora da se veže za specifične receptore koji se nalaze na plazma membrani svih ćelija osetljivih na insulin. Ove ćelije su primarno ćelije jetre, masnog i mišićnog tkiva. Na ovaj način insulin stimuliše glikogenogenezu (sintezu glikogena) u jetri, sintezu triglicerida u masnom tkivu i sintezu proteina u mišićima što ima za posledicu snižavanje koncentracije glukoze u krvi. Ukoliko produkcija insulina nije adekvatna, nivo glukoze u krvi se neće smanjiti (hiperglikemija) i posledično će doći do razvoja dijabetes melitusa.

    Dijabetes melitus je podeljen u dve glavne kategorije na osnovu sekrecije insulina:

    1. Dijabetes melitus tip 1, insulin-zavisni, nastaje autoimunskom destrukcijom beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa, pri čemu je lučenje insulina nedovoljno i pacijenti moraju primati insulin.
    2. Dijabetes melitus tip 2, nastaje razvijanjem rezistencije na insulin. Pacijenti imaju normalnu ili povišenu koncentraciju insulina u krvi, ali se on ne može vezati za receptore zbog smanjenog broja receptora ili poremećaja nekog od procesa koji se odvija nakon vezivanja insulina za insulinski receptor. Ovi pacijenti kao terapiju dobijaju oralne antidijabetike-OAD (jedan ili kombinaciju više OAD), a ako nema adekvatnog odgovora na terapiju, prelaze na insulin.

    Primarna klinička primena određivanja insulina u krvi je:

    • Dijagnoza i praćenje hipoglikemije
    • Dijagnoza insulinoma (benignih ili malignih tumora pankreasa)
    • Pomoć u identifikaciji insulinske rezistencje i abnormalnosti sekretorne funkcije beta-ćelija
    • Proučavanje patofiziologije dijabetes melitusa

    Određivanje insulina se može vršiti zajedno sa određivanjem glukoze pomoću OGTT testa (oralni glukoza tolerans test), gde se u određenim vremenskim intervalima meri koncentracija glukoze i insulina. Ovim testom se prati odgovor insulina na povećanje koncentracije glukoze u krvi.

  • Tvoji rezultati su van referentnih vrednosti?

    Saznaj u roku od 4h šta to znači!

    Pokreni tumačenje laboratorijskih nalaza

    Napomena

    Koncentracije insulina određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Vrednosti insulina je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Rezultati ovog testa nisu apsolutni dokaz prisustva ili odsustva oboljenja. Rezultate testa će tumačiti lekar zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.

      Literatura
    1. Dods RF. Diabetes Mellitus. In: Kaplan LA, Pesce AJ, Clinical chemistry: theory, analysis, and correlation, 3rd ed. St. Louis: CV Mosby, 1996:620-626.
    2. Argiles JM, Lopez-Soriano FJ. Insulin and cancer. Int Journal of Oncolcogy 2001;18(4):683-687.
    3. Chevenne D, Trivin F, Porquet D. Insulin assays and reference values. Diabetes Metab 1999;25(6):459-76.
    4. McAuley KA, Wiliams SM, et al. Diagnosing insulin resistance in the general population. Diabetes Care 2001;24(3):460-4.

Jelena Kotur Stevuljević, Dr sc., redovni profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu

Rođena 1969. godine u Smederevu. Diplomirala, a kasnije odbranila magistarski i doktorski rad na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti medicinske biohemije. Na Katedri za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta je zaposlena od 1996, a od 2018. i kao redovni profesor. Dobitnik je brojnih stipendija i nagrada, a 2020. godine se našla na listi 2% najuticajnijih naučnika u svetu baziranoj na standardizovanoj metrici citiranja svih naučnika i naučnih disciplina koju je objavio Univerzitet Stanford.
 Centralna tema njenih istraživanja je razvoj analitike za kvantifikaciju oksidativnog stresa u biološkim tečnostima. Recezent svih tekstova na ovim stranicama.