CEA - Karcinoembrionski antigen

Cena u privatnim laboratorijama u Srbiji za CEA - Karcinoembrionski antigen je od 693 - 1500

CEA - Karcinoembrionski antigen

  • CEA
  • O analizi

    Karcinoembrionski antigen (CEA) je glikoprotein koji je normalno prisutan u epitelu embrionskog endotela. Kod odraslih je prisutan u niskim koncentracijama ali se može povećati kod određenih tipova kancera. CEA je tumor marker čije se povišene vrednosti mogu naći primarno kod kolorektalnog kancera ali i kod drugih maligniteta kao što su medularni karcinom štitne žlezde, karcinomi gastrointestinalnog trakta, jetre, pluća, jajnika, dojke, pankreasa i prostate. Neka druga stanja mogu da utiču na povećanje vrednosti CEA kao što su inflamacija, ciroza, peptički ulkus, ulcerozni kolitis, emfizem, pušenje, pa se ne može koristiti kao parametar za otkrivanje i dijagnozu bolesti, već za praćenje stadijuma, veličine već dijagnostifikovanog kancera i praćenje odgovora na terapiju, kao i ponovne pojave kancera.

  • Uzorak

    serum, pleuralni, perikardni punktat, likvor

  • Kada se ispituje?

    CEA se koristi za dijagnozu kolorektalnog kancera (u kombinaciji sa drugim procedurama), za praćenje efekata primenjene terapije i otkrivanje ponovne aktivacije kancera.

    Ponekad se može odrediti kada postoji sumnja na kancer a dijagnoza nije potvrđena da bi lekar dobio dodatnu informaciju za odluku. Takođe ponekad CEA se može odrediti i u drugim tipovima uzorka (pleuralni ili peritonealni punktat) kada postoji sumnja na metastaze nekih primarnih kancera.

    Vrednosti CEA kod nepušača su ≤ 3,0 ng/mL, kod pušača ≤ 5,0 ng/mL

  • Priprema

    Nije potrebna posebna priprema.

  • Detaljan opis

    CEA je glikoprotein molekulske mase od 150 do 300 kDa; sadrži 45 do 55% ugljenih hidrata. Polipeptidni lanac se sastoji od 641 aminokiseline, sa lizinom u N-terminalnoj poziciji.

    CEA je heterogeni protein i njegovih 36 različitih izoformi su kodirane sa oko 10 različitih gena smeštenih na hromozomu 19. S obzirom na sličnost strukture domena CEA i teških lanaca IgG i CEA se ubraja u „superfamiliju“ imunoglobulina.

    Klinička primena:

    Koncentracija CEA je povišena kod različitog procenta pacijenata sa različitim kancerima kao što su:

    • kolorektalni (70%)
    • pluća (45%)
    • želudac (50%)
    • dojka (40%)
    • pankreas (55%)
    • jajnik (25%)
    • materice (40%)

    Zbog povećanja koncentracije CEA kod određenog procenta benignih tumora (lažno pozitivni rezultati) i postojanja tumora kod kojih ne dolazi do povećanja CEA (lažno negativni rezultati), ovaj parametar se ne koristi za otkrivanje pacijenata sa kancerima. CEA testiranje je korisno kao dodatak kliničkoj dijagnozi. Nalaz povišenih koncentracija 5 do 10 puta iznad gornje granice referentnih vrednosti ukazuje na kancer debelog creva, ali može biti povezan i sa drugim tipovima kancera. Kod pacijenata sa kancerom debelog creva, koncentracije CEA koreliraju sa stadijumom bolesti.

    Koncentracije CEA su povišene kod 28% pacijenata sa Duksovim stadijumom A kolorektalnog karcinoma i kod 45% onih sa stadijumom B. Koncentracija CEA pre terapije ima prognostički značaj u smislu razvoja metastaza. Visoka koncentracija CEA je povezana sa većom verovatnoćom razvoja metastaza. Naučne studije su potvrdile da je CEA ćelijski adhezioni molekul koji može pojačati invaziju tumora i pojavu metastaza.

    Ako je terapija uspešna, koncentracije CEA se snižava. Tokom remisije, koncentracije CEA su stabilne. Porast koncentracije CEA može ukazivati na ponovnu pojavu bolesti. Prosečno vreme od povišenja CEA u krvi do kliničkog recidiva je oko 5 meseci. Biopsijom se potvrđuje relaps u oko 90% slučajeva slučajeva. U praćenju metastatskog karcinoma debelog creva, određivanje CEA je korisno za praćenje pacijenata tokom terapije i za procenu kliničkog toka bolesti.

    CEA je takođe koristan za praćenje pacijenata sa kancerom dojke, pluća, želuca i pankreasa. Kod kancera dojke nalaz povišenog CEA u krvi ukazuje na postojanje metastatske bolesti. U slučaju ranog ili lokalizovanog raka dojke ne dolazi do povišenja koncentracije CEA u krvi, pa se ovaj tumor marker smatra manje osetljivim od CA 15-3 i CA 27.29. CEA je najkorisniji u praćenju metastaza raka dojke tokom terapije i u otkrivanju razvoja metastaza u kostima ili plućima. Što je koncentracija CEA u serumu viša jasnije je da lečenje ne daje dobre rezultate čak i kada bolest još uvek ne može da se detektuje drugim metodama. Kod karcinoma pluća, određivanje CEA je korisno za dijagnostikovanje nesitnoćelijskog karcinoma pluća (> 65% pacijenata ima povišen CEA), kao i za praćenje karcinoma pluća.

  • Snižene vrednosti

    S obzirom na to da svi tumori ne proizvode CEA moguće je da osoba ima kancer a da su vrednosti ovog parametra u referentnom opsegu, što znači da ova analiza u tom slučaju nema klinički značaj.

    Povišene vrednosti

    Za praćenje terapije i ponovne pojave tumora: Kada se početno visoke vrednosti vraćaju u normalu znači da je terapija kancera efikasna, dok polako povećanje vrednosti CEA uglavnom ukazuje na ponovnu pojavu kancera.

    Testiranje na metastaze: Ako je CEA prisutan u drugim telesnim tečnostima osim krvi vrlo je verovatno da se kancer proširio i u druge delove tela tj. metastazirao (prisustvo CEA u likvoru ukazuje na moguće postojanje moždanog tumora).

    Veličina kancera i stadijum: Kod pacijenata u početnom stadijumu kancera ili sa manjom masom tumora vrednosti CEA su blago povišene. Kako stadijum i veličina tumora raste tako se povećava i vrednost koncentracije CEA i preko 20 ng/mL.

    Napomena

    Nakon operativnog uklanjanja kolorektalnog kancera CEA se vraća u normalu za 6 nedelja, osim ako nisu ostale rezidue kancera.

    Određivanje koncentracije CEA u serumu ne treba da se koristi za skrining opšte populacije.

    CEA vrednosti zavise od metode, pa se preporučuje da se pacijent prati u istoj laboratoriji i primenom istog testa. Zato je potrebno da se uz rezultat uvek navede i metoda kojom je određena vrednost CEA.

    Pošto je CEA nespecifičan tumor marker ne može se dobijena vrednost koristiti kao apsolutni dokaz prisustva ili odsustva kancera, već lekar na osnovu dobijenog rezultata i kliničke slike formira mišljenje.

    Prisustvo antitela na pojedine životinjske antigene može dovesti do nepouzdanih rezultata usled interferencije sa metodom.

      Literatura
    1. Tietz Textbook of Clinical Chemistry and Molecular Diagnostics. Edited by CA Burtis, ER Ashwood, DE Bruns. St. Louis, MO. Elsevier Saunders, 2018; 436-478
    2. Hall C, Clarke L, Pal A, Buchwald P, Eglinton T, Wakeman C, Frizelle F: A Review of the Role of Carcinoembryonic Antigen in Clinical Practice. Ann Coloproctol 2019, 35:294-305

Tamara Milošević, diplomirani farmaceut - medicinski biohemičar

Rođena 1985. godine u Trebinju. Diplomirala na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu 2009. godine na smeru medicinska biohemija. Trenutno student doktorskih studija na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Zaposlena u SLD KBC Zvezdara na poslovima magistra farmacije-medicinskog biohemičara.