Ovaj test se koristi za postavljanje dijagnoze stanja koja izazivaju hiper, ili hipoprodukciju kortizola od strane nadbubrežne žlezde.
Serum.
Li-, Na-, NH4+ -heparin; K2-, K3-, Na2-EDTA, i Na citrat-plazma. Kada se koristi Na-citrat kao antikoagulans, dobijene vrednosti iz ove plazme se moraju korigovati za +10%.
Urin, 24-urin.
Saliva.
Kod sumnje na postojanje Cushing-ovog sindroma.
Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.
Kortizol (hidrokortizon) je najvažniji glukokortikoid, neophodan za održavanje više telesnih funkcija. Kao i ostali glukokortikoidi, kortizol se sintetiše iz uobičajenog prekursora holesterola u zoni fascikulati kore nadbubrežne žlezde. Oko 90% kortizola vezano je za kortikosteroid vezujući globulin (CBG) i za albumin. Samo mala količina kortizola nalazi se slobodna u cirkulaciji i može slobodno da intereaguje sa njegovim receptorom.
Najvažniji fiziološki efekat kortizola je povećanje nivoa glukoze u krvi (povećanje glukoneogeneze, katabolična aktivnost), a osim toga ima i antiinflamatornu i imunosupresivnu ulogu. Sinteza i sekrecija kotizola od strane nadbubrežne žlezde kontrolisana je mehanizmom negativne povratne sprege u okviru osovine hipotalamus-hipofiza-adrenalni korteks. Ukoliko su nivoi kortizola niski, kortikotropni oslobađajući hormon (CRH) se sekretuje iz hipotalamusa, što dovodi do toga da hipofiza oslobađa adrenokortikotropni hormon (ACTH). Ovo oslobađanje stimuliše sintezu i sekreciju kortizola od strane nadbubrežne žlezde. I sam kortizol učestvuje u mehanizmu negativne povratne sprege na hipofizu i hipotalamus. Pored toga, stanja stresa praćena su povećanjem sekrecije kortizola. Koncentracije kortizola u serumu normalno pokazuju dve varijacije u toku jednog dana. Maksimum koncentracije (700 nmol/L ili 25,4 µg/dL), obično se dostiže u ranim jutarnjim satima a potom, koncentracija opada tokom dana do nivoa u večernjim satima koji je otprilike upola manji od jutarnje koncentracije. Zbog toga je za interpretaciju rezultata neophodno znati vreme uzimanja uzorka seruma. Status kortizola kod pacijenta koristi se za dijagnostikovanje funkcije ili disfunkcije nadbubrežne žlezde, hipofize i hipotalamusa. Prema tome, koncentracije kortizola u serumu koriste se u praćenju nekoliko oboljenja koja podrazumevaju hiperprodukciju kortizola (npr. Cushing-ov sindrom) ili hipoprodukciju kortizola (Adisonova bolest) kao i u praćenju nekoliko terapijskih pristupa (npr. deksametazon supresivna terapija kod Cushing-ovog sindroma,, ili hormon supstituciona terapija kod Addison-ove bolesti).
Određivanje kortizola u 24-časovnom urinu je metod izbora za dijagnostikovanje Cushing-ovog sindroma s obzirom na to da ekskrecija kortizola u urinu ne zavisi od dnevnog ritma sekrecije kortizola. Ovo omogućava tačnije diferenciranje zdravih osoba i pacijenata sa Cushing-ovim sindromom. Neizmenjeni kortizol koji se izlučuje u urin označava se kao urin slobodni kortizol (UFC). Obično postoji direktno proporcionalna veza između slobodnog kortizola u urinu i nevezanog, i stoga biološki aktivnog, kortizola u krvi.
Novije studije pokazale su da je bolje izvršiti nekoliko merenja kortizola u noćnim uzorcima salive nego merenje urinarnog slobodnog kortizola u postavljanju dijagnoze Cushing-ovog sindroma. Merenje kortizola u noćnim uzorcima salive je posebno korisno kod dece, psihijatrijskih pacijenata kao i kod osoba izloženih različitim faktorima stresa koji mogu uticati na adrenalni korteks izazivajući povećanje koncentracije adrenalnih steroida.
Urin se može koristiti za analizu posle ekstrakcije sa dihlormetanom (da bi se smanjio uticaj interferirajućih supstanci). Netretirana saliva koristi se direktno posle centrifugiranja.
Saznaj u roku od 4h šta to znači!
Koncentracije kortizola određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Vrednosti kortizola je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Nemojte interpretirati rezultate testa kao apsolutni dijagnostički dokaz. Rezultate testa interpretirajte zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.
Kristina Sopić, diplomirani farmaceut - medicinski biohemičar
Rođena u Beogradu, gde je i diplomirala na Farmaceutskom fakultetu, na smeru Medicinska biohemija. Primenjivala stečena znanja i praksu na različite poslove iz oblasti medicinske biohemije, a trenutno je konsultant u maloj privatnoj firmi, koja snabdeva laboratorije ELISA reagensima, naučnim činjenicama i praktičnim savetima. Organizator je poslovanja oftalmološke ordinacije i optike u Beogradu. Zauvek rukovođena idejom o boljem i konstruktivnijem svetu, gde reč nešto znači, a sram nije izgubio svoju osnovnu ulogu.