Lupus antikoagulans je test koji se koristi za merenje koncentracije lupus antikoagulansa u plazmi kao faktora rizika za tombozu, neželjenog ishoda trudnoće i za dijagnostikovanje autoimunih bolesti.
Citratna plazma
Potrebno je obavestiti lekara i medicinskog biohemičara ukoliko koristite neke od navedenih lekova koji mogu uticati na rezultate merenja:
Antifosfolipidni sindrom (APS) je stanje koje karakteriše pojava stečenih antifosfolipidnih antitela (aPL). Antitela su proteini koji se prirodno stvaraju u organizmu kao odbrambeni odgovor na infekciju – normalna reakcija, u ovom slučaju antitela su usmerena protiv fosfolipida koji čine membranu ćelija i na taj način remete njihovu normalnu funkciju – autoimune bolesti. Pojava aPL-a predstavlja stečeni faktor rizika za trombozu (formiranje krvnog ugruška unutar krvnih sudova) i neželjeni ishod trudnoće.
aPL predstavljaju raznoliku grupu jedinjenja koja su usmerena ka fosfolipidima uključujući neke od faktora koagulacije (jedinjenja koja učestvuju u zgrušavanju krvi) i druge proteine plazme. Treću populaciju aPL predstavljaju antitela koja izazivaju produženo vreme zgrušvanja in vitro (u veštačkim uslovima, van organizma) i nazivaju se lupus antikoagulans (LA).
Lupus antikoagulans je prvi put opisan 1950-ih godina kao uzrok krvarenja kod pacijenata sa sistemskim eritemskim lupusom (SLE) koji su imali produženo vreme zgrušavanja krvi. Međutim kasnije se došlo do saznanja da mnogi pacijenti koji nemaju lupus imaju prisustvo LA čiji je efekat bio pro-koagulantni (izaziva zgrušavanje krvi).
Lupus antikoagulans u in vitro uslovima produžava vreme zgrušavanja krvi, odnosno ukazuje na tendenciju ka krvarenju. Međutim, pacijenti sa APS pate od tromboze, što ukazuje na to da LA ne ispoljava isti efekat in vivo (u organizmu), a ova pojava se naziva lupus antikoagulans paradoks.Iako je prvobitno opisana kod sistemskog eritemskog lupusa, ova antitela su karakteristična za veliki spektar bolesti koje su povezane sa:
Određivanje LA je od velikog značaja za uvođenja vrste tretmana i prognoze gore navedenih stanja:
Pacijenti sa lupus antikoagulansom, koji su podvrgnuti ugradnji kardiopulmonalnog bajpasa (CPB) (ugradnja mehaničke pumpe i oksigenatora koji zamenjuju funkciju srca i pluća), imaju veliki rizik od kružne i sistemske tromboze. To ugrožava život pacijenta i predstavlja veliki izazov za lekare, jer LA može biti prisutan i kod 5% inače zdravih pacijenata.
Lupus antikoagulantni sindrom hipoprotrombinemije (LA-HPS) je stanje koje može dovesti do teškog krvarenja posebno ako je nivo faktora II (protrombina) veoma nizak (ispod 10%). Jako retko se javlja (u literaturi prijavljeno 100 slučajeva) i u slaboj je vezi sa SLE. Krvarenje varira od blagog do veoma teškog poput gastrointestinalnog (u organima za varenje), intrakranijalnog (u mozgu) i mišićnog.
Saznaj u roku od 4h šta to znači!
Neki lekovi poput oralnih kontraceptiva, estrogena, antibiotika, antipsihotika i antidepresiva mogu uticati na rezultate testa i dovesti do lažno pozitivnih rezultata.
Zorica Langović, magistar farmacije - medicinski biohemičar
Diplomirala 2017. godine na katedri za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Trenutno zaposlena u farmacutskoj kompaniji, u timu zaduženom za poslove regulative i razvoj novih proizvoda. Zalaže se da opšta populacija bude informisana pravim i tačnim informacijama zasnovanim na dokazima.