O analizi

Lupus antikoagulans je test koji se koristi za merenje koncentracije lupus antikoagulansa u plazmi kao faktora rizika za tombozu, neželjenog ishoda trudnoće i za dijagnostikovanje autoimunih bolesti.

Uzorak

Citratna plazma

Kada se ispituje?

• kod trombocitopenije
• kod rizika od venske i arterijske tromboze
• kod rizika od ponovne tromboze
• kod višestrukih neželjenih ishoda trudnoće
• kod autoimunih bolesti.

Priprema

Potrebno je obavestiti lekara i medicinskog biohemičara ukoliko koristite neke od navedenih lekova koji mogu uticati na rezultate merenja:

• oralni kontraceptivi
• estrogeni
• antibiotici
• antipsihotici
• antidepresivi

Detaljan opis

Antifosfolipidni sindrom (APS) je stanje koje karakteriše pojava stečenih antifosfolipidnih antitela (aPL). Antitela su proteini koji se prirodno stvaraju u organizmu kao odbrambeni odgovor na infekciju – normalna reakcija, u ovom slučaju antitela su usmerena protiv fosfolipida koji čine membranu ćelija i na taj način remete njihovu normalnu funkciju – autoimune bolesti. Pojava aPL-a predstavlja stečeni faktor rizika za trombozu (formiranje krvnog ugruška unutar krvnih sudova) i neželjeni ishod trudnoće.

aPL predstavljaju raznoliku grupu jedinjenja koja su usmerena ka fosfolipidima uključujući neke od faktora koagulacije (jedinjenja koja učestvuju u zgrušavanju krvi) i druge proteine plazme. Treću populaciju aPL predstavljaju antitela koja izazivaju produženo vreme zgrušvanja in vitro (u veštačkim uslovima, van organizma) i nazivaju se lupus antikoagulans (LA).

Lupus antikoagulans je prvi put opisan 1950-ih godina kao uzrok krvarenja kod pacijenata sa sistemskim eritemskim lupusom (SLE) koji su imali produženo vreme zgrušavanja krvi. Međutim kasnije se došlo do saznanja da mnogi pacijenti koji nemaju lupus imaju prisustvo LA čiji je efekat bio pro-koagulantni (izaziva zgrušavanje krvi).

Iako je prvobitno opisana kod sistemskog eritemskog lupusa, ova antitela su karakteristična za veliki spektar bolesti koje su povezane sa:

• trombocitopenijom (smanjenje broja trombocita (krvnih pločica))
• venskom i arterijskom trombozom
• rizikom od ponovne tromboze
• negativnim ishodom trudnoće.

Određivanje LA je od velikog značaja za uvođenja vrste tretmana i prognoze gore navedenih stanja:

1. pacijenti sa trombocitopenijom reaguju na imunosupresivnu terapiju (terapija koja inhibira aktivnost imunog odgovora) i/ili splenektomiju (uklanjanje slezine),
2. tromboza se može sprečiti upotrebom „uobičajenih antikoagulansa“ (lekovi koji sprečavaju stvaranje krvnog ugruška),
3. ponovljeni gubitak trudnoće se može prevenirati kroz pažljivo planiranu negu u kombinaciji sa profilaktičkim (preventivnim) dozama antikoagulansa.

Pacijenti sa lupus antikoagulansom, koji su podvrgnuti ugradnji kardiopulmonalnog bajpasa (CPB) (ugradnja mehaničke pumpe i oksigenatora koji zamenjuju funkciju srca i pluća), imaju veliki rizik od kružne i sistemske tromboze. To ugrožava život pacijenta i predstavlja veliki izazov za lekare, jer LA može biti prisutan i kod 5% inače zdravih pacijenata.

Lupus antikoagulantni sindrom hipoprotrombinemije (LA-HPS) je stanje koje može dovesti do teškog krvarenja posebno ako je nivo faktora II (protrombina) veoma nizak (ispod 10%). Jako retko se javlja (u literaturi prijavljeno 100 slučajeva) i u slaboj je vezi sa SLE. Krvarenje varira od blagog do veoma teškog poput gastrointestinalnog (u organima za varenje), intrakranijalnog (u mozgu) i mišićnog.