Laktat dehidrogenaza (LDH) je enzim koji učestvuje u procesu pretvaranja ugljenih hidrata (šećera) u energiju, koju ćelije koriste za svoje potrebe. LDH se nalazi u mnogim tkivima i organima našeg organizma, kao što su jetra, bubrezi, skeletni mišići, mozak i ćelije krvi. Visok nivo laktat dehidrogenaze u krvi upućuje na neko akutno ili hronično oštećenje ćelija. Uz pomoć dodatnih testova može se odrediti uzrok ovakvih zapaljenja.
Uzorak seruma ili plazme, može i iz likvora i urina.
Radi otkrivanja ili praćenja oštećenja tkiva, u kombinaciji sa drugim parametrima za dijagnostiku bolesti prevashodno sa enzimima jetre, srca ili skeletnih mišića. Serijski kod hemoliznih anemija, a može i kod zloupotrebe lekova i opijata gde se nalaze povećani nivoi.
Izbegavati težak fizički rad, kao i naporno vežbanje pre testiranja.
Laktat dehidrogenaza se nalazi u velikom broju tkiva i ćelija u našem organizmu, tako da merenjem samo ovog parametra ne možemo tačno odrediti mesto zapaljenja. Postoje nekoliko specifičnih izoenzima laktat dehidrogenaze, koji pomažu prilikom lokalizacije zapaljenja. Njihova struktura se u maloj meri međusobno razlikuje i specifični su za određena tkiva i ćelije. To su:
Koncentracija u tkivima je 1500 do 5000 puta veća od one u krvi, stoga čak i malo oštećenje tkiva dovodi do značajnog povećanja aktivnosti LDH u krvi. Serijsko praćenje nivoa LDH ima najveću primenu u hematologiji i onkologiji - npr. kod megaloblastne anemije, gde nivoi brzo opadaju ukoliko je lečenje adekvatno. Korisno je i kod predviđanja aktivnosti leukemija i limfoma, i raznih drugih maligniteta. Visoki nivoi u serumu se nalaze i kod infarkta miokarda, napornih treninga, trauma, povreda, hirurških intervencija...
Saznaj u roku od 4h šta to znači!
Ukoliko krv koja se analizira dugo stoji, može doći do "artefakta", pojave lažno povišenih rezultata kao posledice raspadanja eritrocita u epruveti. Hemolizirani uzorci daju jako visoke vrednosti LDH.
Jelena Kotur Stevuljević, Dr sc., redovni profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu
Rođena 1969. godine u Smederevu. Diplomirala, a kasnije odbranila magistarski i doktorski rad na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti medicinske biohemije. Na Katedri za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta je zaposlena od 1996, a od 2018. i kao redovni profesor. Dobitnik je brojnih stipendija i nagrada, a 2020. godine se našla na listi 2% najuticajnijih naučnika u svetu baziranoj na standardizovanoj metrici citiranja svih naučnika i naučnih disciplina koju je objavio Univerzitet Stanford. Centralna tema njenih istraživanja je razvoj analitike za kvantifikaciju oksidativnog stresa u biološkim tečnostima. Recezent svih tekstova na ovim stranicama.