O analizi

Test se koristi za kvantitativno određivanje LDL-holesterola (LDL-h) u serumu ili plazmi. Koristi se za procenu rizika za razvoj ateroskleroze i praćenja efikasnosti terapije lekovima koji snižavaju nivo holesterola u krvi.

Uzorak

Uzorak seruma ili plazme.

Kada se ispituje?

Kod određivanja osnovnog lipidnog statusa.

Priprema

Za određivanje koncentracije LDL-holesterola, neophodno je:

• Da se pacijent uobičajeno hrani i da nema promena u telesnoj težini najmanje 14 dana pre vađenja krvi.
• Da ne vežba intenzivno najmanje 24h pre vađenja krvi.
• Da se krv uzima nakon perioda noćnog gladovanja od 10-12h.

Detaljan opis

Lipidi sintetisani u jetri i tankom crevu se moraju transportovati do različitih tkiva i organa da bi ostvarili svoje metaboličke funkcije. Zbog svoje hidrofobne prirode oni se transportuju u plazmi u vidu lipoproteinskih čestica. Lipoproteinske čestice se sastoje od jezga izgrađenog od estara holesterola i triglicerida (nepolarni lipidi) i omotača izgrađenog od neesterifikovanog holesterola i apolipoproteina (polarne komponente).

Lipoproteini se prema svojoj gustini dele u 5 glavnih klasa:

• hilomikroni,
• lipoproteini vrlo male gustine (engl. very low-density lipoprotein - VLDL),
• lipoproteini intermedijarne gustine (engl. intermediate density lipoprotein - IDL),
• lipoproteini male gustine (engl. low-density lipoprotein - LDL),
• lipoproteini velike gustine (engl. high-density lipoprotein - HDL).

LDL je lipoprotein male gustine bogat holesterolom, te mu je transport holesterola glavna funkcija u organizmu. Nastaje u jetri iz VLDL uklanjanjem triglicerida i apolipoproteina. Eliminacija LDL iz plazme i hidroliza do holesterola se odvija u jetri i perifernim tkivima pomoću specifičnih LDL receptora. Preuzimanje LDL-h pomoću receptora je regulisano koncentracijom holesterola u samoj ćeliji i ne dovodi do značajne akumulacije holesterola.

Povećana koncentracija LDL-h predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za pojavu i razvoj ateroskleroze. Zbog toga se ove lipoproteinske čestice smatraju proaterogenim, štetnim česticama, a holesterol koji je u njihovom sastavu smatra „lošim“ holesterolom.

U razvoju ateroskleroze ključnu ulogu ima modifikacija LDL čestice, pre svega njeno obogaćivanje sadržajem triglicerida što čini da postaju manje i gušće (male, guste LDL čestice) što im omogućava lakši prolaz iz cirkulacije kroz disfunkcionalan endotel u intimu krvnog suda gde se odvija njihova oksidativna modifikacija. Ovaj proces se ogleda u fizičkoj ili hemijskoj promeni pod uticajem slobodnih radikala (činilaca oksidativnog stresa). Te fizičko-hemijske promene podrazumevaju oksidativnu modifikaciju lipidnog i proteinskog sadržaja ovih čestica što utiče na njihove funkcije i metabolizam. Istovremeno dolazi do utkivljavanja monocita iz krvi odnosno njihovog prolaska između endotelnih ćelija i ulaska u intimu krvnog suda, gde dolazi do njihove transformacije u tkivne makrofage. Modifikovane LDL čestice se preuzimaju alternativnim putem, preko receptora „hvatača“ na makrofagama subendotelnog prostora što dovodi do progresije oštećenja endotela krvnih sudova. Ovaj proces nije kontrolisan negativnom povratnom spregom pa se makrofage prepunjavaju lipidnim sadržajem LDL čestica i tako nastaju tzv. penaste ćelije. Masni depoi unutar zidova krvnih sudova formiraju aterosklerotski plak, postepeno sužavaju lumen krvnog suda i otežavaju cirkulaciju. Ovaj dugotrajan proces se klinički manifestuje u vidu koronarne bolesti (angine pektoris, infarkta miokarda ili iznendane smrti), cerebrovaskularnih bolesti (šloga) i perifernih vaskularnih oboljenja.

Faktori rizika koji dovode do povećanja koncentracije LDL holesterola su:

• pušenje,
• fizička neaktivnost,
• gojaznost,
• nezdrava ishrana,
• hipertenzija,
• dijabetes melitus,
• porodična istorija srčanih oboljenja,
• raniji infarkt miokarda.

LDL-holesterol se određuje u serumu ili plazmi najčešće u sklopu određivanja osnovnog lipidnog statusa zajedno sa ukupnim holesterolom, trigliceridima i holesterolom u lipoproteinima velike gustine (HDL-h) i to kod:

• postavljanja dijagnoze poremećaja lipida – dislipidemija,
• utvrđivanja rizika od kardiovaskularnih oboljenja,
• praćenja efikasnosti terapije.