O analizi

Ovaj test se koristi za dijagnostifikovanje i praćenje hipomagnezijemije i hipermagnezijemije.

Uzorak

Serum. Urin, 24h-urin.

Kada se ispituje?

Ispitivanje nivoa magnezijuma je indikovano kod:

• prisustva prekomerne neuromuskularne ekscitabilnosti,
• pojave gastričnih i srčanih simptoma,
• pojave mišićnih grčeva.

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju ukoliko se magnezijum određuje iz krvi. Priprema je potrebna kod određivanja magnezijuma iz 24h urina. Sakupljanje se vrši u toku 24h, odbacivanjem prve, koncentrovane porcije urina, prikupljanjem svih ostalih porcija urina, zaključno sa prvim jutarnjim urinom sledećeg dana. 24h urin se sakuplja u boce, napravljene specijalno za prikupljanje urina. Neophodno je ispravno sakupiti celokupnu količinu 24h urina, kako zbog validnosti određene vrednosti magnezijuma iz urina, tako i zbog podatka o diurezi (kompletna količina urina (ml) u 24h), koji se koristi za procenu klirensa magenzijuma kroz bubrege.

Detaljan opis

Magnezijum je ključni faktor u velikom broju važnih enzimskih reakcija i tu ulogu ostvaruje tako što čini integralni deo metalo-enzima ili tako što je aktivator. Igra važnu ulogu u glikolizi, ćelijskom disanju i čini sastavni deo transmembranskog transporta kalcijuma. Magnezijum zajedno sa kalijumom predstavljaju glavne intracelularne katjone. Mg2+ je kofaktor kod velikog broja enzimskih sistema. Stoga, svim ATP-zavisnim enzimskim reakcijama je potreban Mg2+ kao kofaktor u ATP-magnezijumovom kompleksu. Približno 60% magnezijumovih jona čuva se u kostima. Preostali je deo intermedijernog metabolizma, približno 70 % je prisutno u slobodnoj formi, dok je ostalih 30% vezano za proteine (posebno za albumin), citrate, fosfate i druge koji prave komplekse. Odrasla osoba ima 22-26 g Mg i to 60% u skeletu, 39% intracelularno (20% u okviru skeletnih mišića), i 1% ekstracelularno. Serumski nivoi se kreću od 0,7-1,0 mmol/l ili 1,8-2,4 mEq. Serumski nivoi magnezijuma mogu biti normalni dok intracelularno postoji deficit. Mehanizmi održavanja nivoa magnezijuma se održavaju na nivou apsorpcije iz gastrointestinalnog trakta i bubrežne ekskrecije. Intracelularni nivoi magnezijuma su u korelaciji sa intracelularnim kalijumom. Povišeni nivoi magnezijuma snižavaju nivoe kalcijuma i doprinose sprečavanju nastajanja hiperkalcijemije ili izazivaju hipokalcijemiju, u zavisnosti od inicijalne vrednosti magnezijuma. Prekomeran unos, kao i smanjen unos proteina inhibira apsorpciju magnezijuma, kao i prisustvo fosfata, fitata i masti iz želuca. Neapsorbovani magnezijum unet hranom se ekskretuje putem fecesa. Apsorbovani magnezijum se ekskretuje putem znoja i urina.

Ovaj test koristi se za dijagnostifikovanje i praćenje hipomagneziemije (nedostatak magnezijuma) i hipermagnezemije (višak magnezijuma). Brojne studije su pokazale korelaciju koja postoji između nedostatka magnezijuma i promena u hemostazi fosfata, kalcijuma – kalijuma, što je udruženo sa srčanim poremećajima kao što su:

• ventrikularna aritmija koju nije moguće lečiti konvencionalnom terapijom,
• povećana osetljivost na digoksin,
• spazam koronarne arterije i naprasna smrt.

Dodatni paralelni simptomi uključuju neuromuskularne i neuropsihijatrijske poremećaje.

Hipermagnezemija se javlja kod:

• akutnog i hroničnog zastoja bubrega,
• viška magnezijuma i
• oslobađanja magnezijuma iz intracelularnog prostora.

Pored atomske apsorpcione spektrofotometrije (eng. atomic absorption spectrometry AAS) i kompleksometrijske metode se takođe mogu koristiti za određivanje magnezijuma.