O analizi

NSE je dominantna izoforma enzima enolaze koji se nalazi u neuronskim i neuroendokrinim tkivima, dok je nivo u drugim tkivima, osim u eritrocitima zanemarljiv. Zbog organo-specifičnosti ovog enzima, koncentracije NSE u serumu ili češće cerebrospinalnoj tečnosti (CSF), često su povišene kod bolesti koje rezultiraju relativno brzom destrukcijom neurona. Određivanje koncentracije NSE u serumu ili likvoru se koristi za diferencijalnu dijagnozu različitih neuron-destruktivnih i neurodegenerativnih poremećaja.

Uzorak

Serum

Kada se ispituje?

• Praćenje stanja pacijenata sa već dijagnostikovanim tumorima bilo koje vrste koji luče NSE
• Pomoćni test za dijagnozu sitnoćelijskog kancera pluća
• Pomoćni test za dijagnozu karcinoidnih tumora ili tumora ćelija pankreasnih ostrvaca i neuroblastoma
• Pomoćni test za procenu stanja komatoznih pacijenata

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

Detaljan opis

Enolaza je glikolitički enzim koji katalizuje konverziju 2-fosfoglicerata u fosfoenolpiruvat. Utvrđeno je da je ovo ključni enzim koji omogućava odvijanje aerobne glikolize u ćelijama tumora. Enolaza postoji u obliku nekoliko tkivno-specifičnih izoenzima, koji se sastoje od homo ili heterodimera 3 različite monomerne izoforme (alfa, beta i gama). Neuron specifična enolaza je gama-homodimer sa molekulskom težinom od 78 kDa i predstavlja dominantni izoenzim enzima enolaze koji se nalazi u neuronskim i neuroendokrinim tkivima. Biološki poluživot NSE u telesnim tečnostima je približno 24 sata.

Zbog organo-specifičnosti, koncentracije NSE u serumu ili češće cerebrospinalnoj tečnosti (CSF), često su povišene kod bolesti koje rezultiraju relativno brzom destrukcijom neurona (koje se meri satima/danima do nedeljama, a ne mesecima i godinama). Merenje NSE u serumu ili likvoru može pomoći u diferencijalnoj dijagnozi različitih neuron-destruktivnih i neurodegenerativnih poremećaja. Najčešća primena je u diferencijalnoj dijagnozi demencija gde povišene koncentracije u likvoru ukazuju na dijagnozu brzo progresivnih demencija, kao što je Creutzfeldt-Jacobova bolest. NSE takođe može biti korisna kao prognostički marker u povredama nervnog tkiva. Sve je više dokaza da povišeni nivoi NSE u serumu koreliraju sa lošim ishodom bolesnika koji su u komi, posebno kada je uzrokovana hipoksičnom povredom.

Do 70% pacijenata sa sitnoćelijskim karcinomom pluća (engl. small-cell lung carcinoma, SCLC) imaju povišene koncentracije NSE u serumu prilikom dijagnoze, a približno 90% pacijenata sa uznapredovalim SCLC imaju koncentracije ovog tumor markera u serumu iznad referentnog opsega. Ostali neuroendokrini tumori sa čestom ekspresijom NSE uključuju karcinoide (do 66% slučajeva), tumore ćelija ostrvaca (<40% slučajeva) i neuroblastome (tačna učestalost ekspresije NSE nije poznata kod ovog tipa kancera). Nivoi NSE koreliraju sa masom tumora i metaboličkom aktivnošću tumora. Visoki nivoi stoga imaju određenu negativnu prognostičku vrednost. Pad ili porast nivoa često su u korelaciji sa smanjivanjem ili recidivom tumora.

Merenje NSE ima najveći klinički značaj za praćenje pacijenata sa tumorima bilo koje vrste za koje je dokazano da luče NSE. Nakon uspešnog lečenja, koncentracije u serumu treba da padnu sa poluvremenom od približno 24 sata. Perzistentna povišenja NSE u odsustvu drugih mogućih uzroka ukazuju na postojani tumor, na koji primenjeni tretman nije delovao. Povećani nivoi ukazuju na progresiju tumora ili, kod pacijenata koji su prethodno postali NSE negativni, na recidiv.

U kontekstu pacijenta sa plućnom masom, diseminiranim malignitetom nepoznatog porekla ili simptomima koji ukazuju na paraneoplastičnu bolest bez tumora koji se može identifikovati, povišeni NSE sugeriše da je osnovni karcinom pluća i to sitnoćelijski (SCLC).

Kod pacijenata sa sumnjom na karcinoid, tumor ostrvskih ćelija ili neuroblastom, koji nemaju jasne vrednosti primarnih tumorskih markera koji se koriste za dijagnozu ovih stanja, povišeni nivo NSE u serumu potvrđuje pretpostavku lekara.

Kada se uzme u obzir zajedno sa utvrđenim prediktorima ishoda kome, kao što su Glasgov skala kome i drugi klinički prediktori (papilarni svetlosni odgovori, refleksi rožnjače, motorički odgovori na bol, mioklonus, epileptični status), elektroencefalogram, senzorno izazvani potencijali, merenje koncentracije NSE u serumu pruža dodatne informacije. Povišeni nivoi ukazuju na lošiji ishod. Trenutno ne postoje uspostavljeni algoritmi koji bi kombinovali koncentracije NSE u serumu i razne druge prediktore u složeni rezultat koji daje jasne informacije o predikciji ishoda. U sklopu svih dostupnih dijagnostičkih sredstava i nalaza lekar će proceniti doprinos koncentracije NSE za procenu stanja pacijenta.

NSE nije dovoljno osetljiv i specifičan da bi se koristio za skrining, ali brojne studije ukazuju na to da se koristi u dijagnozi SCLC. Visoke vrednosti NSE (>100 mg/L) kod pacijenata kod kojih se sumnja na malignitet, ukazuju na prisustvo SCLC sa velikom verovatnoćom. Umerena povećanja NSE takođe su nađena kod pacijenata sa benignim bolestima pluća kao i kod kancera pankreasa, želuca, kolorektalnih i kancera dojke. Nekoliko grupa istraživača utvrdilo je da kombinacija NSE i proGRP (engl. pro-gastrin releasing peptide) pruža veću mogućnost razlikovanja različitih tumora. NSE ima značajan potencijal u praćenju SCLC kao i u detekciji recidiva bolesti SCLC nakon primarne terapije. NSE se opisuje kao marker izbora u praćenju sitnoćelijskog bronhijalnog karcinoma, dok je CYFRA 21-1 bolji marker od NSE za nesitnoćelijski karcinom bronha. Povišena koncentracija NSE nalazi se u 60-81% slučajeva sitnoćelijskog bronhijalnog karcinoma. Nije utvrđena korelacija NSE i mesta gde se nalaze metastaze ili sa cerebralnim metastazama, ali postoji dobra korelacija sa kliničkim stadijumom. U pogledu reakcije na hemioterapiju, dolazi do privremenog porasta nivoa NSE u periodu od 24-72 sata posle prvog ciklusa terapije što je rezultat citolize ćelija tumora. Nakon toga, u roku od nedelju dana ili krajem prvog ciklusa terapije dolazi do naglog pada vrednosti u serumu (koje su pre terapije inicijalno porasle). Suprotno tome, kod pacijenata koji ne reaguju na terapiju, taj nivo konstantno raste ili opada do gornje granice referentnog opsega. Tokom remisije, kod 80-96% pacijenata vrednosti su u referentnom opsegu. Rastuće vrednosti NSE javljaju se u slučajevima recidiva. Ovaj porast vrednosti javlja se u slučajevima sa latentnim periodom od 1-4 meseca, često je eksponencijalan (s vremenom udvostručenja od 10-94 dana) i u tesnoj je vezi sa periodom preživljavanja. NSE je koristan kao jedini prognostički faktor i marker tokom praćenja terapije i tokom bolesti kod sitnoćelijskog bronhijalnog karcinoma: diagnostička osetljivost je 93%, pozitivna prediktivna vrednost 92%. Kod NSCLC visoke vrednosti NSE su prediktori loše prognoze, reflektujući heterogenost tumora. NSE je nezavisan prognostički faktor od velikog značaja u SCLC. Povećanje NSE tokom terapije ukazuje na progresiju bolesti. Određivanje NSE ne može da zameni kliničku evaluaciju tokom ili nakon hemioterapije. Povećane vrednosti NSE su nađene kod 80% svih pacijenata. Osetljivost NSE kod SCLC je između 55-99% u poređenju sa 5-21% za NSCLC. Tumorski marker s najvećom osetljivošću u SCLC je NSE, a zatim LDH. NSE korelira pozitivno sa brojem metastatskih mesta, ali ne i sa metastazama u specifičnim oblastima i na njega ne utiču metastaze mozga.