O analizi

Test se koristi za određivanje koncentracije natrijuma. Služi kao pomoć pri detekciji stanja kao što su aldosteronizam, dehidratacija, Addisonova bolest, dijabetes insipidus, adrenalna hipertenzija, neodgovarajuća funkcija ADH, dijabetična acidoza, perzistentna dijareja, ili drugih stanja praćenih disbalansom elektrolita.

Uzorak

Određivanje se vrši iz seruma, plazme (antikoagulans: litijum-heparin) ili urina.

Kada se ispituje?

Rezultate određivanja natrijuma treba kombinovati sa rezultatima određivanja drugih elektrolita (K+, Cl-…), ali i drugim parametrima biohemijskih određivanja i kliničkom slikom samog pacijeta, kako bi se dobio kompletan uvid u stanje pacijenta.

Priprema

Određivanje koncentracije natrijuma u krvi ne zahteva specifičnu pripremu. Ukoliko postoji potreba za obustavom određenih lekova pre same analize, neophodna je konsultacija sa lekarom.

Detaljan opis

Natrijum je glavni ekstracelularni katjon. Učestvuje u održavanju osmolalnosti plazme, tako da ima značajnu ulogu u održavanju raspodele vode i osmotskog pritiska u ekstracelularnoj tečnosti. Količina natrijuma u telu zavisi od ravnoteže između unosa natrijuma i njegovog izlučivanja.

Hiponatremija (snižena koncnetracija natrijuma u krvi) može nastati usled smanjenog unosa natrijuma, ili gubitaka natrijuma iz gastrointestinalnog trakta (npr. kod povraćanja i dijareja), putem bubrega ili znojnim žlezdama. Gubitak putem bubrega može biti uzrokovan upotrebom nekih diuretika, zbog primarnog ili sekundarnog nedostatka aldosterona i drugih mineralokortikoida ili zbog teške poliurije. Ovakav poremećaj se često sreće kod metaboličke acidoze. Hiponatremija se takođe javlja kod nefrotskog sindroma, hipoproteinemije, primarne i sekundarne adrenokortikalne insuficijencije i kongestivne srčane insuficijencije. Simptomi teške hiponatremije su posledica edema mozga i počinju kao osećaj slabosti, zatim se razvijaju napadi, što može dovesti do kome i smrti, ako se poremećaj u koncentraciji natrijuma ne reguliše.

Hipernatremija (povišena koncentracija natrijuma u krvi) se često može pripisati prekomernom gubitku telesnih tečnosti siromašnih natrijumom. Hipernatremija je često povezana sa hiperkalcemijom i hipokalemijom, a može se razviti kod oboljenja jetre, zatajenja srca, trudnoće, opekotina i osmotske diureze. Ostali uzroci uključuju smanjenu proizvodnju antidiuretskog hormona (ADH- vazopresin) ili smanjenu tubularnu osetljivost na hormon (u slučaju bolesti dijabetes insipidus), neadekvatnu parenteralnu ishranu fiziološkim rastvorom ili visok unos soli bez odgovarajućeg unosa vode. Hipernatremija se javlja kod dehidratacije, povećanog zadržavanja natrijuma od strane bubrega, kod hiperaldosteronizma, Kušingovog sindroma i dijabetičke acidoze. Teška hipernatremija može biti povezana sa smanjenjem volumena ektracelularne tečnosti, laktatnom acidozom i povećanim hematokritom. Simptomi hipernatrijemije variraju od žeđi do mentalne konfuzije, razdražljivosti, neuroloških napada, kome i smrti.