O analizi

Test se koristi za određivanje broja trombocita (krvnih pločica) u sklopu kompletne krvne slike. Ove ćelije krvi učestvuju u procesu koagulacije (zgrušavanja krvi) na mestu oštećenja krvnog suda. Snižen broj trombocita se naziva trombocitopenija, a povišen broj trombocitoza.

Uzorak

Uzorak pune krvi.

Kada se ispituje?

Kod određivanja broja trombocita u sklopu kompletne krvne slike.

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

Detaljan opis

Krv je telesna tečnost koja cirkuliše krvnim sudovima. Sastoji se od krvne plazme u kojoj se nalaze rastvoreni ćelijski elementi: leukociti, eritrociti i trombociti.

Trombociti ili krvne pločice (engl. platelet, PLT) predstavljaju ćelije krvi koje u perifernoj cirkulaciji učestvuju u hemostazi. Hemostaza predstavlja fiziološki proces stalnog održavanja ravnoteže između mehanizama koji dovode do zgrušavanja krvi i mehanizama koji to zgrušavanje sprečavaju.

Trombociti nastaju iz megakariocita u koštanoj srži, odakle se otpuštaju u cirkulaciju. Vek trombocita u perifernoj krvi je 7-10 dana, nakon čega se razgrađuju u makrofagama koštane srži, jetre i slezine.

Glavna uloga trombocita u krvi je formiranje krvnog ugruška i sprečavanje krvarenja i ostvaruju je kroz tri povezane faze:

1. adheriraju (lepe se) na oštećen endotel krvnog suda;
2. agregiraju (spajanjem sa ostalim trombocitima) i dovode do stvaranja belog tromba;
3. oslobađaju faktore koagulacije koji dodatno stimulišu agregaciju trombocita.

Ove tri faze dovode do formiranja nestabilnog krvnog ugruška na mestu oštećenja krvnog suda i predstavljaju prvu fazu hemostaze. U isto vreme aktivirani trombociti pokreću koagulacionu kaskadu, seriju koraka koji uključuju aktivaciju proteina koji se nazivaju faktori koagulacije. Sekundarni proces hemostaze rezultuje formiranjem niti fibrina koji vežu labavi krvni ugrušak, formiraju fibrinsku mrežu i dovode do formiranja stabilnog krvnog ugruška koji ostaje na mestu povrede. Kada krvni ugrušak nije više potreban, aktiviraju se inhibitori koagulacije koji uklanjaju koagulum.

Svaka od ovih faza koagulacije se odvija i funkcioniše pravovremeno kako bi se omogućilo zaustavljanje krvarenja ili sprečilo širenje procesa koagulacije izvan mesta povrede krvnog suda.

U tu svrhu se vrši određivanje broja trombocita u sklopu kompletne krvne slike (KKS) i omogućava dijagnozu i praćenje stanja i oboljenja koja dovode do poremećaja u formiranju koaguluma.

Pored ukupnog broja trombocita na hematološkim analizatorima se određuju i sledeći trombocitni parametri:

• MPV (engl. mean platelet volume, srednji volumen trombocita) - govori o prosečnoj veličini trombocita kod određene osobe na osnovu proseka zapremine ovih ćelija
• PDW (širina distribucije volumena trombocita, engl. platelet distribution width) - predstavlja meru uniformnosti trombocita
• PCT (engl. plateletcrit, trombokrit) - udeo zapremine trombocita u punoj krvi
• P-LCR (engl. platelet larger cell ratio, udeo velikih trombocita) - predstavlja udeo nezrelih trombocita

Kod nekih osoba se može javiti EDTA-pseudotrombocitopenija (K2-EDTA je antikoagulans koji se koristi u epruvetama za uzimanje uzoraka pune krvi za određivanje KKS). To je in vitro fenomen koji nastaje zbog prisustva trombocitnih aglutinirajućih antitela (skriveni antigen na GPIIb/IIIa receptoru na trombocitima se eksprimira kad se kalcijum veže za EDTA), ta autoantitela se vežu za antigen i dolazi do aglutinacije trombocita, što rezultuje jako niskim brojem trombocita u dobijenom rezultatu. Ovaj fenomen se može javiti fiziološki ili može biti posledica upotrebe nekih lekova. Ukoliko se u laboratoriji uoči EDTA-pseudotrombocitopenija krv za određivanje krvne slike se vadi u epruvetu sa drugim antikoagulansom (najčešće natrijum-citratom).