O analizi

Test se koristi za procenu sposobnosti koštane srži da produkuje eritrocite. Retikulociti su preteče eritrocita, njihove nezrele forme. Kao i eritrociti ni retikulociti nemaju jedro. Koštana srž kontinuirano u cirkulaciju otpušta određeni broj retikulocita koji treba da zamene ostarele i oštećene eritrocite čiji je životni vek oko 120 dana, kao i one koji su izgubljeni usled krvarenja. Procenat retikulocita u ukupnom broju eritrocita se povećava kada je potrebno da se brzo nadoknadi veći broj eritrocita, pa se ubrzava njihovo sazrevanje i otpuštanje nepotpuno zrelih preteča eritrocita iz koštane srži u cirkulaciju.

Uzorak

Uzorak pune krvi.

Kada se ispituje?

Kod procene sposobnosti koštane srži da produkuje eritrocite.

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

Detaljan opis

Eritropoeza (stvaranje eritrocita) se odigrava u koštanoj srži gde se iz pluripotentne matične ćelije vrši sinteza ćelija koje predstavljaju prekursore eritrocita. Retikulociti predstavljaju prelaznu formu između nezrele forme eritroblasta i zrele forme eritrocita. Retikulociti su ćelije bez jedra, ali imaju ostatke genetskog materijala (RNK). Količina RNK je veća u mlađim retikulocitima, sazrevanjem retikulociti gube organele i prelaze u eritrocite. U odnosu na zrelost retikulociti se dele u četiri grupe. Sazrevanje retikulocita traje 2-3 dana u koštanoj srži i jedan dan u cirkulaciji. Dnevno se izmeni 0,5-1,5% eritrocita u cirkulaciji, stoga je apsolutni ili relativni broj retikulocita dobar indikator sposobnosti koštane srži da produkuje eritrocite.

Ranije su se retikulociti brojali ručno, tako što su se u laboratorijama pravili periferni razmazi krvi u kojima su se brojali retikulociti. Danas, veliki broj hematoloških analizatora automatski određuje broj retikulocita i to:

• Relativni broj retikulocita (%)
• Apsolutni broj retikulocita (% retikulocita x RBC)

U zavisnosti od stepena zrelosti retikulocita, određuje se tzv. jačina fluorescencije (što je retikulocit zreliji, ima manje RNK, manji mu je i indeks fluorescencije). Retikulociti se prema zrelosti dele na:

• LFR (“low” - nisko fluorescirajuće retikulocite)
• MFR (“medium” - srednje fluorescirajuće retikulocite)
• HRF (“high” - visoko fluorescirajuće retikulocite)

Zbir MFR i HFR predstavlja frakciju nezrelih retikulocita (IFR - immature reticulocyte fraction)

Hematološki analizatori mogu odrediti i sadržaj hemoglobina u retikulocitu RET-He. Ovaj parametar omogućava lekarima uvid u trenutno snabdevanje eritropoeze gvožđem, procenu “kvaliteta” ćelije pre nego što retikulocit sazre u zreli eritrocit.

Broj retikulocita se interpretira zajedno sa rezultatima kompletne krvne slike, eritrocita, hemoglobina i hematokrita.

Broj retikulocita se koristi za:

• razlikovanje tipova anemije (hipo-, normo- i hiper-regenerativnih oblika anemije)
• određivanje aktivnosti koštane srži u anemijama koje nastaju npr. usled gubitka krvi ili intravaskularne hemolize
• praćenja odgovora na terapiju u deficijentnim anemijama (deficijencija gvožđa, vitamina B12, vitamina C i folata)
• evaluaciju anemije nakon terapije eritropoetinom.

Pojačano stvaranje eritropoetina kao kompenzatornog odgovora na anemiju ubrzava sazrevanje eritrocita, pa retikulociti brže prelaze u perifernu krv. Zbog toga retikulociti mogu provesti i 2-3 dana u perifernoj krvi, što dvostruko povećava broj retikulocita, bez povećanog stvaranja eritrocita (tzv. stresni retikulociti). Zbog toga se kao mera eritropoeze, koja je nezavisna od broja retikulocita, koristi tzv. indeks produkcije retikulocita (RPI):

RPI= RTC (%) x (HCT/0.45) x (1/faktor korekcije)
Faktor korekcije zavisi od hematokrita pacijenta.