O analizi

Sifilis je infekcija prouzrokovna bakterijom Treponema pallidum, koja se najčešće prenosi seksualnim kontaktom. Sifilis se prenosi direktnim kontaktom sa obolelom osobom. Test se koristi za dijagnozu infekcije.

Uzorak

Uzorak seruma ili likvora.

Kada se ispituje?

Kod postavljanja dijagnoze infekcije bakterijom Treponema pallidum, koja prouzrokuje sifilis.

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

Detaljan opis

Sifilis je infekcija prouzrokovna bakterijom Treponema pallidum, koja se najčešće prenosi seksualnim kontaktom. Sifilis se prenosi direktnim kontaktom sa obolelom osobom. Sifilistične lezije se najčešće javljaju na spoljašnjim genitalijama, vagini, anusu ili rektumu. Promene se takođe mogu javiti na usnama ili u usnoj duplji. Najčešći test na sifilis se zasniva na detekciji antitela koja se u telu stvaraju kao odgovor na infekciju T.pallidum.

Sifilis se lako leči antibioticima, ali ukoliko se ne leči može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Inficirana majka može preneti bolest na fetus, što može imati ozbiljne, fatalne posledice po bebu.

Postoji nekoliko potencijalnih stadijuma sifilisa:

• Primarni sifilis – početni stadijum koji počinje 2-3 nedelje nakon infekcije. Pojavi se jedna ili više lezija (šankr) uglavnom na genitalijama. Međutim, šankr je obično bezbolan i može proći neprimećeno i nestaje za 4-6 nedelja.
• Sekundarni sifilis – ako primarni sifilis ostaje nelečen, sekundarni sifilis se javi u periodu od 6 nedelja do 6 meseci nakon pojave prve lezije. Dolazi do pojave crvenih tačkica na dlanovima i na stopalima. Takođe, može se javiti povišena temperatura, umor, otečeni limfni čvorovi i bolovi u grlu.
• Tercijarni sifilis – nastaje ako se sekundarni sifilis produži do latentne faze u kojoj inficirana osoba nema simptoma bolesti, ali je nosilac infekcije i ovaj stadijum može trajati godinama. Ako se ne leči, oko 15% ljudi može razviti komplikacije. U ovim slučajevima bakterija može uništiti srce, oči, mozak, nervni sistem, kosti, zglobove. Ukoliko bolest zahvati centralni nervni sistem, dolazi do tzv. neurosifilisa.

Postoji nekoliko tipova testova za dokazivanje infekcije T. pallidum. Najčešće se koriste testovi za dokazivanje prisustva antitela.

• Serologija (test sa antitelima) - ovaj test detektuje antitela u krvi ili ređe u likvoru. Postoje netreponemalni antitelo-test i treponemalni-antitelo test. Oba tipa testa se mogu koristiti za dijagnozu sifilisa, ali pozitivan rezultat mora biti potvrđen drugim testom (različitom metodom).
• Netreponemalni antitelo test detektuje i druga antitela u krvi pored antitela na palllidum. Ova antitela se stvaraju u krvi kad osoba ima sifilis, ali se mogu stvarati i kod drugih stanja kao što su:

• trudnoća,
• lajmska bolest,
• pneumonija,
• malarija,
• tuberkuloza,
• lupus.

U ove testove spadaju:

• RPR ( rapid plasma reagin) - koristi se za potvrdu aktivne infekcije kad je inicijalni test na prisutna antitela na T.pallidum pozitivan.
• VDRL ( Veneral Disease Reserch Laboratory, laboratorija za ispitivanje veneričnih bolesti) - primarno za uzorke likvora.

Pozitivni rezultati ovih testova moraju biti potvrđeni specifičnijim (treponemalnim) testovima.

Treponemalni antitelo test - ovaj test u krvi detektuje samo antitela na T.pallidum. Visoko je specifičan za sifilis. Jednom kada se osoba inficira ovom bakterijom i razviju se ova antitela, ostaju u krvi celog života. Netreponemalna antitela kod adekvatno lečenih ljudi nestaju za oko 3 godine. Zato se pozitivni treponemalni test mora uporediti sa netreponemalnim testom, da bi se napravila razlika između aktivne infekcije (ili reinfekcije) i one koja se adekvatno izlečila.

• FTA-ABS (Flurescent treponemal antibody absorption) - test je koristan prve 3-4 nedelje nakon infekcije.
• TP-PA (T.pallidum particle agglutination assay) - ovaj test se nekad radi umesto FTA-ABS jer je specifičniji.
• MHA-TP (Microhemagglutination assay) - konfirmatorni test.
• Imunotestovi - automatizovani testovi, pogodni za skrining.

Direktna detekcija bakterije

• Darkfield mikroskopiranje - posmatranje uzorka lezije specijalnim mikroskopom.
• PCR testiranje.