O analizi

Test se koristi za kvantitativno određivanje troponina I. Služi kao pomoć u postavljanju dijagnoze akutnih ishemijskih srčanih oboljenja, kao što su nestabilna angina pektoris i infarkt miokarda (IM).

Uzorak

Uzorak seruma ili plazme.

Kada se ispituje?

Kod postavljanja diferencijalne dijagnoze akutnog infarkta miokarda i evaluacije pacijenata sa nestabilnom anginom pektoris.

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

Detaljan opis

Troponini (I, C, T) spadaju u grupu proteina koji moduliraju kalcijumom posredovanu interakciju između aktina i miozina unutar mišićnih ćelija. Nomenklatura ovih različitih proteina troponinskog kompleksa izvedena je iz njihove funkcije u mišićnoj kontrakciji. Troponin T vezuje troponinski kompleks sa tropomiozinom tankog filamenta, dok troponin I inhibira aktomiozin ATP-azu, a troponin C je kalcijum-vezujuća subjedinica.

Identifikovana su tri izotipa troponina I: jedan povezan sa brzo-kontrahujućim skeletnim mišićima, jedan sa sporo-kontrahujućim skeletnim mišićima i jedan sa srčanim mišićem. Sporo i brzo-kontrahujuće izoforme imaju sličnu molekulsku težinu od približno 20 kDa svaki. Srčano specifična izoforma TnI (cTnI) ima molekulsku težinu od približno 24 kDa i sadrži posttranslacioni niz od 31 aminokiseline na N-terminalnom kraju molekula. Ova sekvenca i razlika od 42% i 45% u odnosu na sekvence druge dve izoforme omogućili su razvoj i upotrebu visoko specifičnih monoklonskih antitela bez ukrštene reaktivnosti sa drugim, nesrčanim formama TnI. Kao posledica njegove specifičnosti cTnI je srčano specifični, visoko-osetljivi marker oštećenja miokarda.

TnI kao ćelijski protein normalno ne cirkuliše u krvi, pa povećane vrednosti ukazuju na to da je zbog nekroze miokarda došlo do izlivanja ovog proteina u cirkulaciju.

Zbog svoje visoke kardijačne specifičnosti i osetljivosti, cTnI se koristi kao pouzdan marker u evaluaciji pacijenata sa nestabilnom anginom, stanjem koje ukazuje na razvoj infarkata miokarda i iznenadnu smrt. Kako vrednost troponina postepeno raste, raste i rizik od mortaliteta, zato što progresivno raste i stepen oštećenja miokarda.

U IM koncentracije cTnI u krvi rastu satima nakon pojave srčanih simptoma (bola u grudima). Vrednosti se povećavaju nakon 3-6 h od prvog bola u grudima, dostižući pik nakon 12-16 h i mogu ostati povećani 4-9 dana nakon IM. Iz toga razloga su neophodna serijska određivanja cTnI da bi se detektovao porast i pad vrednosti karakterističnih za IM.

Pozitivna vrednost cTnI ne ukazuje uvek na akutni infarkt miokarda. Pozitivne vrednosti ovog parametra se mogu javiti i kod:

• Kongestivne srčane insuficijencije
• Akutne i hronične traume
• Električne kardioverzije
• Hipertenzije
• Hipotenzije
• Aritmije
• Plućne embolije
• Teške astme
• Sepse
• Miokarditisa
• Moždanog udara
• Nekardioloških operacija
• Ekstremnog vežbanja
• Toksičnosti lekova (adriamicin, 5-fluorouracil, herceptin, zmijski otrov)
• Terminalni stadijumi bubrežne bolesti
• Rabdomiolize sa oštećenjem srca

Značajno je da ove druge etiologije retko pokazuju klasičan obrazac porasta i opadanja koji je karakterističan za IM što naglašava značaj serijskog praćenja nivoa cTnI u slučajevima kad je klinički scenario nejasan.

Definicija infarkta miokarda

Dokument treće univerzalne definicije infarkta miokarda (Third universal definition of miocardial infarction) iz 2012.g. navodi da je ovo jedan od kriterijuma za dijagnostifikovanje IM:

Detekcija porasta ili pada srčanih biomarkera (prvenstveno srčanog troponina) sa bar jednom vrednošću iznad 99. percentila gornje referentne granice i sa bar jednim od sledećeg:

• Simptomima ishemije
• Novih promena ST-segmenta T talasa ili novi blok leve grane
• Razvoj patoloških Q talasa na EKG-u
• Snimak koji dokazuje novi gubitak vijabilnog miokarda ili novu abnormalnost regionalne pokretljivosti zida
• Identifikacija intrakoronarnog tromba angiografijom ili autopsijom

Ovaj dokument preporučuje optimalan nivo nepreciznosti (koeficijent varijacije, KV) za troponinske testove od < 10% na 99. percentilu gornje referentne granice zdrave populacije.