O analizi

Toxoplasma gondii je intracelularni parazit koji inficira brojne vrste toplokrvnih životinja i posledično ljude. Najčešći domaćini T.gondii su divlje i domaće mačke. Test se koristi za određivanje IgG i IgM antitela na Toxoplasma gondii i služi kao pomoć pri postavljanju dijagnoze infekcije ovim parazitom.

Uzorak

Uzorak seruma ili plazme.

Kada se ispituje?

Kod pomoći pri detekciji infekcije Toxoplasmom gondii.

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

Detaljan opis

Toxoplasma gondii je intracelularni parazit koji inficira brojne vrste toplokrvnih životinja i posledično ljude. Toksoplazmoza se primarno stiče unošenjem nedovoljno kuvanog zaraženog mesa i preko oocista koje se unesu preko kontaminiranih ruku, vode i hrane.

Najčešći domaćini T.gondii su divlje i domaće mačke. Kada se mačka zarazi jedući inficirano meso ptica ili glodara, T.gondii se replicira i formira jaja obložena zaštitnim omotačem (oocista). Za vreme aktivne infekcije milioni ovih jajašaca se mogu naći u izmetu mačke. Jajašca postaju infektivna u roku od nekoliko dana i mogu se održati nekoliko meseci. Kod svih ostalih domaćina, uključujući i ljude, T.gondii prolazi kroz ograničene delove svog životnog ciklusa i onda formira inaktivne ciste u mišićima, mozgu i očima. Domaćinov imunski sistem održava ove ciste skrivenim i ovaj stadijum može potrajati celog života ukoliko imunski sistem ne postane kompromitovan.

T.gondii se takođe prenosi sa majke na dete in utero i u malom procentu preko transufuzije krvi i krvnih derivata.

Infekcija ovim parazitom kod zdravih osoba je obično asimptomatska, međutim 10-20% pacijenata sa akutnom infekcijom može razviti limfadenopatiju.

Ozbiljne infekcije se mogu javiti kod pacijenata sa AIDS-om i odraslih imunokompromitovanih osoba koji su na hemioterapiji ili onih koji zbog transplantacije organa primaju imunosupresivnu terapiju. Ove infekcije mogu biti fatalne. Toksoplazmični encefalitis je najčešća komplikacija i najčešći uzrok fokalnih lezija u CNS-u kod pacijenata sa AIDS-om.

Primarna infekcija T.gondii u toku trudnoće može rezultovati transplacentarnom transmisijom parazita i dovesti do kongenitalne infekcije. Rizik od kongenitalne infekcije je najmanji (10-25%) ako se akutna infekcija majke desila u prvom trimestru trudnoće, a najveći (60-90%) ako se desi u trećem trimestru trudnoće. Ozbiljnost kongenitalne infekcije je najveća kada se majka inficira u ranoj trudnoći. Uobičajane posledice kongenitalne toksoplazmoze su:

• gubitak sluha,
• intrakranijalne kalcifikacije,
• hidrocefalus.

Većina dece inficirane preko majke u kasnijoj trudnoći nemaju simptome oboljenja na rođenju, ali sekvele se pojave kasnije u toku života.

Rani tretman nakon prenatalne dijagnoze infekcije T.gondii pokazuje smanjenu frekvencu i ozbiljnost kongenitalne toksoplazmoze.

Dijagnoza infekcije T.gondii se postavlja koristeći:

• serološke testove (određivanje IgG i IgM antitela na T.gondii) - služe za razlikovanje akutne od prošle infekcije,
• PCR tehniku, koja detektuje genetski materijal (DNK) parazita u krvi i ukazuje na akutnu infekciju.

IgM antitela se prva stvaraju u krvi kao odgovor na infekciju T.gondii. Prisutna su kod većine osoba nedelju ili dve nakon inicijalne infekcije. Nivo IgM antitela raste i opada u krvi i nakon par meseci od infekcije i može opasti ispod detekcionog limita testa. Međutim, ova antitela može proizvoditi skrivena T.gondii koja se reaktivirala ili se mogu naći kod osoba koje imaju hroničnu infekciju.

IgG antitela se stvaraju nekoliko nedelja nakon infekcije i pružaju dugoročnu zaštitu. Nivo IgG antitela raste za vreme aktivne infekcije, stabilizuje se kada se infekcija T.gondii izleči i parazit inaktivira. Međutim, kada se osoba jednom izloži T.gondii, stvara IgG antitela koja ostaju detektabilna ceo život i pružaju zaštitu (imunitet) od ponovne infekcije.