O analizi

Test se koristi za skrining najčešćih genetskih abnormalnosti kod ploda u ranoj fazi trudnoće, za praćenje rizičnih trudnoća, ali i za dijagnostiku i praćenje tumora germinativnih ćelija i gestacionih trofoblastičnih bolesti.

Uzorak

Serum, voditi računa o temperaturnom opsegu čuvanja uzorka (manje od 30 stepeni) zbog rizika od lažno pozitivnih rezultata.

Kada se ispituje?

Ispitivanje free βhCG-a je kvantitativno, određivanjem njegove koncentracije. U mnogim studijama je pokazano da slobodna frakcija βhCG-a može biti pouzdan marker fetalne aneuploidije i to pre svega u sprezi sa markerom PAPP-A i tehnikom nuhalne translucence (ultrazvučnog pregleda koji determiniše određene mere bebe). Dobri rezultati uočeni su u ranom prenatalnom skriningu na Daunov, Pataov i Edvardsov sindrom kod beba, kod trudnica sa godinama starosti preko 35 godina. Takođe, uočeno je da se kod određenih patoloških stanja poput tumora germinativnih ćelija ili gestacionih trofoblastičnih bolesti, češće javlja dominacija slobodne frakcije naspram intaktnog hCG-a. U terapiji je dobar pokazatelj pad vrednosti u ovom odnosu i u samoj koncentraciji free βhCG-a.

Priprema

Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

Detaljan opis

Humani horionski gonadotropin je glikoprotein po strukturi, koji se sastoji od proteinskog omotača sa razgranatim ugljenohidratnim bočnim lancima na čijem se terminalnom kraju nalazi sijalinska kiselina. Ovaj hormon je heterodimer sastavljen od dve subjedinice: α i β. Alfa subjedinica po strukturi zajednička je sa hormonima LH, FSH i TSH, dok je beta po rasporedu aminokiselina slična beta subjedinici LH, ali je po sadržaju ugljenih hidrata imunospecifična za hCG. Subjedinice se sintetišu odvojeno i geni za njihovo kodiranje nalaze se na različitim hromozomima. Vezane su nekovalentnim vezama i razdvajanjem subjedinica gubi se hormonska aktivnost. U serumu majke može se naći nekoliko oblika hCG-a: intaktni i razdvojen na subjedinice.

hCG se sintetiše u sincitiotrofoblastnim ćelijama placente vrlo brzo posle začeća (trofoblast je formacija ćelija koje se formiraju po ugrađivanju oplođene jajne ćelije u zid materice i od nje jednim delom nastaje posteljica, tj.placenta). Vrednosti rastu u krvi trudnice, a prati ih eliminacija urinom, te je moguće i iz ovog uzorka pouzdano utvrditi prisustvo trudnoće već u prvim danima po izostanku menstruacije. U normalnim trudnoćama se nivo hCG-a u krvi pravilno duplira na svaka dva dana i maksimum dostiže između 8-11. nedelje trudnoće. Vrednosti nakon toga opadaju, pa od 11. do 16. nedelje normalne trudnoće dostižu petinu maksimalne vrednosti i na tom nivou ostaju sve do porođaja. Tačna koncentracija hCG može da posluži kao parametar za utvrđivanje starosti fetusa. Fiziološka uloga hCG-a je u održavanju corpus luteuma, koje će proizvoditi progesteron i estrogen za dalje održavanje trudnoće. Kasnije ulogu u proizvodnji progesterona preuzima placenta, te je zato nivo hCG-a u kasnijim stadijumima trudnoće značajno niži.

Ukoliko postoji poremećaj u razvoju ploda, nivo hCG-a biće povišen ili snižen, zavisno od stanja i stadijuma trudnoće. Zato se u prenatalnim skrininzima na najčešće genetske abnormalnosti beba nalazi i test na βhCG. Uočeno je da u takvim stanjima u serumu majke dominira slobodna beta subjedinica hCG-a naspram intaktnog hormona.

Takođe, neka druga tkiva osim placentalnog, mogu produkovati hCG. To se najčešće dešava u patološkim stanjima i kod određenih tumora, kada je značajno visoka koncentracija hCG-a i prisutna je disproporcija u sintezi njegovih subjedinica. Zato se hCG kao intaktan ili njegova beta subjedinica mogu koristiti kao tumor markeri. Stanja povezana sa ovakvom ulogom hCG-a su:

• gestacijska trofoblastna bolest
• tumori testisa
• tumori jajnika
• neki tumori koji produkuju između ostalog i hCG (neki tumori pluća, jetre, tumor dojke)